Aktivno slušanje

UVOD-AKTIVNO SLUŠANJE
Aktivnim slušanjem primamo korisne informacije, izbegavamo nesporazume i konflikte, pokazujemo da nam je stalo do sagovornika, pomažemo osobama sa kojima komuniciramo da jasnije sagledaju problem i na kraju, izgrađujemo odnos poverenja. Veština slušanja podrazumeva mnogo više od sposobnosti da „čujemo poruku”. Ona obuhvata razumevanje poruke, situacije i druge osobe.Aktivnim slušanjem izbegavamo prepreke u komunikaciji i poštujemo tuđa mišljenja, stavove i osećanja – drugim rečima, poštujemo integritet osobe koju slušamo.Aktivno slušanje je ključni element uspešne komunikacije.Ono predstavlja uživljavanje u ono o čemu osoba koju slušamo govori, kao i razumevanje sadržaja koji je izgovoren.
Za aktivno slušanje je bitno da slušalac donese odluku da želi da sluša, da osobu koja govori gleda u oči, da ne govori previše, ne prekida sagovornika dok govori, da nauči da ćuti, i naravno, sluša.
Postoji nekoliko vrsta nepotpunog slušanja:
• Pseudoslušanje – kada slušalac pokazuje pažnju, ali su mu misli negde drugde.
• Jednoslojno slušanje – za koje je karakteristično da slušalac sluša samo deo informacija.
• Selektivno slušanje – kada slušalac sluša samo ono što ga posebno zanima.
• Selektivno odbacivanje – kada se slušalac usmerava na teme koje ne želi da čuje. Kad one dođu na red slušalac se „isključuje” i ne sluša.
• Otimanje reči ili upadanje u reč – kada slušalac jedva čeka priliku da nešto kaže.
• Odbrambeno slušanje – slušalac sve poruke tumači kao napad, brani se ili čak i sam napada.
• Slušanje u „zasedi” – karakteristično je da slušalac sluša sagovornika da bi ga napao kad god mu se učini da se njegove reči mogu dovesti u pitanje.
Koliko puta treba čuti novu informaciju da bi se ona u potpunosti razumela?Hagerman smatra da je pojedincu za ovo, u proseku, potrebno sedam ponavljanja. Ovo je svakako prepreka uspešnoj komunikaciji, pa se, otuda, preduzimaju različite aktivnosti na planu poboljšanja efektivnosti komunikacije.
Kao najvažnije mere, koje menadžeri preduzimaju, prepoznaju se:
1. Korišćenje fidbeka,
2. Pojednostavljenje jezika,
3. Aktivno slušanje,
4. Kontrolisanje emocija i
5. Posmatranje neverbalnih znakova