Anaerobni prag

U ovom radu prvo ću pisati o aerobnim i anaerobnim energetskim sistemima da bi saznali na koje načine telo dobije energiju u različitim fizičkim aktivnostima. Nakon toga prelazim na glavnu temu rada na anaerobni prag.  Anaerobni prag (engl. Anaerobic Threshold-AT), prvi put je uveden početkom šezdesetih godina, prvo u kliničku a zatim i u sportsku praksu. Anaerobnim pragom nazvan je nivo opterećenja .

U početku su se interesovanja istraživača koncentrisala na pojavu koncentracije mlečne kiseline u krvi za vreme progresivnog fizičkog napora, a kasnije, ranih sedamdesetih godina, sa razvojem savremenih istraživačkih tehnika (histohemijske i biohemijske analize uzoraka skeletnih mišića kod čoveka), pojavila su se i ispitivanja metabolizma napora u radom angažovanim mišićima. Intenzitet rada pri kome se prvi put u povećanoj meri javlja koncentracija laktata u plazmi, povećava stvaranje i eliminacija ugljenih hidrata sa istovremenim porastom respiratotnog koeficijenta i eksponencijalno povećava plućna ventilacija i  označava se kao anaerobni prag. Posle anaerobnog praga upoznaću sa laktatnim pragom.