Bezbednost

1.     Uzroci i posledice ugrožavanja bezbednosti?

Bezbednost možemo da posmatramo kao: vrednost, potrebu, interes, stanje, funkciju, sistem. Bezbednost u savremenim uslovima podrazumeva stanje zaštite životno važnih interesa ličnosti, društva i države od unutrašnjih i spoljašnjih pretnji političkog, ekonomskog, socijalnog, vojnog, tehnološkog, ekonomskog i drugog karaktera. Ona predstavlja političku, ekonomsku i socijalnu stabilnost u državi, bezuslovno ostvarivanje zakona i održavanje pravnog poretka. Bezbednost u savremenim uslovima obuhvata ekonomsku, ekolosku, političku, informacionu, i druge bezbednosti, na lokalnom i globalnom nivou. Imamo više nivoa bezbednosti: ljudska, pojedinačna, nacionalna, regionalna, globalna, kolektivna, društveno-socijalna, međnarodna, politička, kulturna, ekološka, kooperativna…U 20-tom veku se formiraju i mnoge međunarodne organizacije, uključujući i OUN, pozvane da štite narode od ratnih sukoba. Sredinom 20-tog veka sa razvojem naučno tehnološke revolucije javljaju se relativno samostalni vidovi bezbednosti: ekološka, ekonomska, informaciona. Bezbednost je delatnost ljudi, društva, države, koja se ispunjava u sprečavanju, ublažavanju, odstranjivanju opasnosti i ugrožavanja. Bezbednost se definiše kao stanje u kojem je osiguran uravnotežen fizički, duhovni, duševni i materijalni opstanak pojedinca i društvene zajednice u prirodi.
OBLICI UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI: 1.Spoljni : Oružani ( oružana agresija, intervencija, oružani pritisak); Neoružani (spec.rat, politika, ekonomija, subverzija); 2. Unutrašnji: Oružani (oružana pobuna, terorizam masovnih razmera); Neoružani ( obaveštajno izviđačke delatnosti; sabotaže; diverzije; gradjanski neredi; destruktivna psiholoska i propagadna delatnost; kriminalitet; sociopatološke pojave; ekstremizam; ugrožavanje bezbednosti saobraćaja; požari; ugrožavanje životne sredine)
IZVORI UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI:   1.Društveni : društvena neusklađenost; demografski razvoj; međunarodni odnosi; politika; međunarodni status; suprotnost interesa; kultura i religija; 2.Prirodni: klima; teritorija; geografski položaj; 3.Tehničko-tehnološki: postrojenja; hemijski kompleksi; nesreće u proizvodnim pogonima; nuklearne elektrane; radioaktivni otpad; neoprezno rukovanje.
Bezbednost je pravno uređivano i društvenim odnosima uspostavljeno, održavano i unapređivano stanje u državi koje omogućava efikasnu zaštitu države i njenih građana od svih protivpravnih akata kojima se ugrožava ustavni poredak, suverenitet, nezavisnost i teritorijalna celovitost države, slobode, prava i dužnosti ljudi kao i normalno funkcionisanje države.”
2.    Stanje bezbednosti u svetu?

Nakon završetka hladnog rata i nestanka sistema ravnoteže snaga, SAD kao jedina preostala super sila nastoji da realizuje ideju „novog svetskog poretka“ i da preoblikuje svet u skladu sa svojim interesima. Novi svetski poredak podrazumeva uspostavljanje neprikosnovene političke, ekonomske i vojne dominacije SAD i grupe visoko razvijenih industrijskih zemalja Zapada, okupljenih oko nekih međunarodnih organizacija (ekonomskog, političkog ili vojnog karaktera) nad skoro svim ostalim zemljama sveta. Ta dominacija se manifestuje nastojanjem realizacije njihovih strateških vojnih, političkih i ekonomskih interesa, vođenjem politike pretežno sa pozicija sile i mešanjem u unutrašnje stvari suverenih zemalja. Od početka XX veka SAD su na neposredan ili posredan način umešane u sve oružane sukobe koji su se dešavali i koji se dešavaju u svetu. S tim u vezi je interesantan i podatak koji je objavljen u Ujedinjenim nacijama 1965. godine da su Sjedinjene Američke Države od 1912. godine izvršile 85 intervencija oružanim snagama, i to bez odobrenja Kongresa. Američki vojno–politički intervencionizam ogleda se u nekoliko komponenti. Prva je koncepcija preventivnog rata (1992. godine), zatim nova koncepcija NATO – a o mogućnosti intervencije bez prethodne saglasnosti OUN (madridsko zasedanje NATO 1997. godine), u više od 20 zemalja SAD ima specijalne jedinice za brza dejstva. Sjedinjene Države se javljaju kao režiseri masovnih demonstracija, pružaju organizacionu i materijalnu pomoć opozicijama za rušenje vlasti u socijalističkim zemljama, sa pokretanjem internacionalizacije stanja «ugroženih ljudskih prava i demokratije». Osim otvorenog nasilnog smenjivanja režima i lidera u pojedinim zemljama i oružanih intervencija, koriste se i druga sredstva, kao što su: uvođenje sankcija, diplomatsko – političke nameštaljke (kao što je slučaj sa pregovorima i Rambujeu), ekonomski imperijalizam i ukidanje pomoći i kredita. Ovaj intervencionizam nesumnjivo proizlazi iz prekoncentracije sile koja neizbežno generiše ekspanzionizam.  Zahvaljujući transformaciji Saveta Bezbednosti u organ od prvorazrednog značaja, SAD jeomogućena apsolutna dominacija u OUN. Ujedinjene Nacije se sve više pretvaraju u instrument favorizacije strateških vojnih, političkih i ekonomskih interesa najmoćnijih zemalja sveta koje pretenduju na uspostavljanje novog svetskog poretka kao trajnog stanja sopstvene dominacije u svetskoj zajednici, nezavisno od volje (često suprotno volji) i interesa najvećeg broja zemalja, naročito zemalja u razvoju. Dok su se UN nekada zgražavale nad svakom povredom suvereniteta, sada kroz legalizaciju prava na intervenciju radi očuvanja mira i bezbednosti praktično odobrava ugrožavanje suvereniteta svake zemlje ukoliko je to u interesu najmoćnijih.
3.    Uspostavljanje nove hijerarhije moći u svetu?

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina XX veka nastupila je nova epoha u međunarodnim odnosima. Početak te epohe označio je završetak hladnog rata i nestanak blokovsog nadmetanja i konfrotacije, odnosno prelazak iz blokovskog sistema ravnoteže vojnih snaga i proces uspostavljanja „novog svetskog poretka“. Osnovne pretpostavke za građenje novih geopolitičkih i vojno – ekonomskih odnosa u svetu nastale su raspuštanjem Varšavskog ugovora i dezintegracijom Sovjetskog Saveza. SAD su postale jedina globalna supersila koja preuzima vodeću ulogu u realizaciji tog još nedovoljno definisanog poretka. Mnogobrojni događaji na svetskoj pozornici pokazali su da međunarodni poredak koji je uspostavljen posle gubitka ravnoteže snaga ne predstavlja garant stabilnosti međunarodnih odnosa. Svet je sve više suočen sa potčinjavanjem zemalja i naroda od strane dominantnih sila koje se koriste najrazličitijim sredstvima za ostvarenje sopstvenih interesa. Iako je opasnost od velikog rata prošla, nikako se ne bi moglo zaključiti da je svet značajno bezbedniji od upotrebe vojne sile u međunarodnim odnosima, bilo da se ona manifestuje u formi preventivnog rata (Avganistan, Irak) ili kroz unutrašnje oružane sukobe (zemlje supsaharske Afrike). U današnje doba, konflikti se najčešće dešavaju radi stvaranja tzv. novog svetskog poretka i novih nacionalnih država uz intervenciju velikih sila.