Odlomak

Ćelijska membrana

Ćelijska membrana ili plazma membrana je tanak, metabolički aktivan omotač koji odvaja citoplazmu ćelije od ekstraćelijskog prostora. Predstavlja selektivni omotač koji reguliše transport materija u ćeliju i iz nje. Plazma-membrana obezbeđuje oblik ćelije i njenu celovitost. Ovaj omotač štiti ćeliju od spoljašnjih fizičkih, hemijskih i bioloških agenasa, ali istovremeno predstavlja njenu vezu sa spoljašnjom sredinom, preko koje se obezbeđuje razmena materije i energije.
Membrana predstavlja i mesto prijema draži i signala čime se obezbeđuje njena komunikacija sa spoljašnjom sredinom.Ćelijska membrana kod eukariotskih ćelija koje su složenije građe,jer imaju formirano jedro i ćelijske organele,predstavlja omotač na površini ćelije,ali i u njenoj unutrašnjosti gde ograničava pojedine organele.
Membrana obezbeđuje uslove za odvijanje svih životnih procesa i održava razlike između unutarćelijske i vanćelijske sredine.Istovremeno,ćelijska membrana uspostavlja kontakte sa drugim ćelijama i vanćelijskom sredinom i razmenjuje supstance.

Struktura membrane
Ćelijska membrana je izgrađena od lipida i proteina kojima su pridruženi polisaharidi.Lipidi i proteini su dakle,osnovne gradivne supstance membrane i u proseku je količina lipida jednaka količini proteina.Prisustvo polisaharida u membrani je otkriveno kasnije.Lipidi i proteini su u takvom odnosu da grade tzv. „tečni mozaik“,(tečno-mozaični model građe membrane prvi su dali,1972.godine,Singer i Nikolson)
Lipidi grade dvosloj u koji su uronjeni molekuli proteina,pri čemu se i lipidi i proteini neprekidno pomeraju,klize.Raspored proteina,lipida i polisaharida je takav da membranu čini nesimetričnom.
Neki proteini su potpuno uronjeni u dvosloj proteina ili izviru i na spoljašnjoj i na unutrašnjoj strani membrane,dok se drugi nalaze ili na spoljašnjoj ili na unutrašnjoj strani membrane.
Osim toga,nesimetričnosti membrane doprinose i polisaharidi koji se vezuju za lipide i proteine,ali samo na spoljašnjoj strani ćelijske membrane.
Proteini koji prolaze kroz membranu izviruju i sa jedne i sa druge njene strane,sadrže kanale kroz koje mogu da prolaze mali molekuli bez obzira da li ulaze u ćeliju ili iz nje izlaze…
Znači,strukturu svih membrana ćelije čini fosfolipidni dvosloj koji je relativno nepropustljiv za vodene rastvore, u koji su uronjeni proteini. Zahvaljujući svom sastavu, membrane su dinamične i fluidne strukture.

Slika 1. Plazma membrana

Lipidi u sastavu ćelijske membrane
Lipidi(masti) su jedinjenja različitog sastava,po pravilu nerastvorljiva u vodi,a rastvorljiva u organskim rastvaračima.Bilološki su veoma značajna jedinjenja jer su osnovna komponenta bioloških membrana i utiču na njihovu propustljivost,učestvuju u prenošenju nervnih impulsa,stvaraju kontakte među ćelijama,čine energetske rezerve,štite organizam od mehaničkih povreda i formiraju termoizolacioni sloj.

Lipidi u membrani eukariotskih ćelija mogu biti:
• fosfolipidi
• glikolipidi
• holesterol

Kod prokariotskih ćelija holesterol se ne nalazi.
Svi lipidi membrane su amfipatični, odnosno njihovi molekuli se sastoje iz polarnog i nepolarnog dela. tj. od hidrofilne polarizovane glavice i nepolarizovanog hidrofobnog repića,kada grade masne kiseline. Zahvaljujući svom fizičkom svojstvu lipidi se spontano organizuju u dvosloje, tako što se hidrofobni repovi masnih kiselina orjentišu jedni naspram drugih i čine središnji deo ćelijskih membrana, dok su hidrofilne glavice orjentisane ka spoljašnjoj sredini,što dovodi do obrazovanja vezikula (mehurića) nazvanih lipozomi.NJihov zid čini lipidni dvosloj,dok je u unutrašnjosti zarobljen deo vodene sredine u kojoj nastaju.U njihovu unutrašnjost mogu da se unesu neki lekovi.Lipozomi lako ulaze u ćelije u kojima se ti lekovi potom oslobađaju.Pomoću njih se doprinosi uspehu u lečenju nekih oblika kancera.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Biologija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese