Društvene grupe – Porodica

Uvod 

Sociologija (lat. societas – društvo; starogrč. λόγος – nauka) je opšta i osnovna  nauka  o  društvu. Ova nauka koristi razne metode empirijskog istraživanja,  simboličke  interpretacije i kritičke  analize  kako bi razvila sistematsko znanje  o društvenim aktivnostima, često sa ciljem primene ovog znanja radi dostizanja društvenog blagostanja. Predmet izučavanja  se  kreće od mikro nivoa  društvene akcije  i  interakcije  do makronivoa sistema i  društvenih struktura. Kao zasebna  nauka  o društvu  sociologija je nastala u prvoj polovini 19. Veka.  U to vreme su neke prirodne nauke, kao što su biologija  i fizika, bile veoma razvijene, te su poslužile kao uzor za formiranje nove nauke koja bi izučavala društvo.
Kao što je već rečeno, društvo je i ranije bilo predmet izučavanja pojedinih nauka, naročito filozofije, i to socijalne filozofije. Vremenom je prepoznata potreba da se zasnuje zasebna nauka o društvu. Tu zamisao je prvi izložio Ogist Kont (1798.- 1857.) u svom Kursu pozitivne filozofije, gde je ponudio klasifikaciju nauka u kojoj je i sociologija našla svoje mesto. Njen zadatak je da izučava društvo u celini, kako u stanju mirovanja, tako i u stanju kretanja.

 
Pojam društvenih grupa, klasifikacija i njihova specifičnost

Društvenu grupu možemo definisati kao određeni broj pojedinca, odnosno individua, međusobno povezane trajnijim ili privremenim odnosima. Do grupisanja dolazi po nepisanom pravilu usled zajedničkog porekla ili društvenog položaja, zajedničkih sklonosti ili interesa i zajedničkog delovanja. Do grupisanja takođe dolazi usled želje za zajedničkim životom i nastojanju da u njemu zadovolje svoje određene potrebe i ciljeve. Potreba za ovim javlja se upravo kao razlog, ili kao posledica grupnog života. Pored ostalog, najčešće se pojam društvene grupe određuje kao skup ljudi između kojih postoji neka prostorno-fizička veza. Prostorno-fizički povezani ljudi mogu biti predmet sociologije samo ukoliko do takve veze dolazi usled nekog društvenog procesa u kome oni učestvuju ili ukoliko, obrnuto, takva veza može dovesti do takvog društvenog procesa. Međutim, svaki čovek jeste pripadnik više grupa. Po rođenju on pripada grupi porodice, zatim klasi i naciji, državi, gradu ili selu, profesionalnoj grupi kao i kulturnoj, i tako dalje. Osim ovih,  već navedenih grupa takođe postoje grupe rodova, plemena, naroda, verskih zajednica, zanimanja (struke, profesije), klasa i slojeva, kao i različitih društvenih i političkih udruženja (NVO, stranke), privrednih preduzeća, i tako dalje. Grupe se sastoje iz ljudi koji su prilagođeni jedni drugima, koji se razumeju, koji su učestvovanjem u grupi doprineli laksem izvršenju zadatog procesa. Činioci grupa mogu biti u većim ili manjim koncentracijama i čine jedan subjektivan odnos. Odnosi u društvenim grupama mogu biti čvršći i prisni, trajniji ili labaviji, manje prisni i promenljivi. Na osnovu sentimentalne privrženosti sve ove grupe ustvari pripadaju dveju grupama, koje se dele na primarne ili osnovne (zajednica) i sekundarne, odnosno izvedene (udruženja ili interesne grupe). Članovi primarnih grupa imaju veoma razvijen osećaj pripadnosti, dele osećaj međusobne bliskosti i zavisnosti, kao i iste osnovne vrednosti i kulturu. Za razliku od njih, sekundarne grupe se odlikuju slabijom bliskošću između članova, delimičnim osećanjem pripadnosti, viđenjem grupe kao sredstva, a ne kao cilja.