Efekti informacione tehnologije u vaspitno-obrazovnom radu

Uvod

Sve brži tehničko – tehnološki razvoj neminovno nameće mnoge promene koje se uvode u sve sfere našeg života. S obzirom da je računar postao deo svakodnevnog života u privredi i u svetu rada, kao i deo svakodnevnog života u slobodnom vremenu, u domaćinstvu i u svakoj drugoj ljudskoj oblasti, nameće se pitanje o njegovom mestu u obrazovanju uopšte. Svako društvo teži za efikasnijim, ekonomičnijim i demokratskijim obrazovanjem, pa se stoga pitanje upotrebe novih informacionih tehnologija u obrazovanju svodi na problem stvaranja teorijski idealnog modela o upotrebi ovih tehnologija u vaspitno – obarazovnom radu. Tokom poslednjih decenija zahvaljujući savremenim informacionim i komunikacionim tehnologijama (ITC) , promenili su se mnogi aspekti našeg života, a naročito naš način komunikacije, ispunjavanja slobodnog vremena, način rada i učenja. Promenile su se i potrebe našeg privatnog i radnog okruženja i kao rezultat nameće se potreba promene koncepta sticanja znanja u okviru obrazovanja učenika, a kroz koncept učenja tokom celog života. Primena savremenih tehnoloških dostignuća, a posebno primena danas već širokim masama dostupnih personalnih računara i Interneta, postaje centralno pitanje savremene pedagoške nauke, ali i neizbežni element pažnje savremene obrazovne politike i reforme. Od svih novijih dostignuća, Internet resursi mogu u najvećoj meri da pomognu u obrazovanju dece spremnih za novo informaciono doba. Pedagoška osnova za primenu alata informacionih i komunikacionih tehnologija bile su do tada već ustanovljene pedagoške teorije, od kojih su se izdvajale konstruktivističke teorije učenja, jer su se na osnovu njih izdvojili dobri primeri učenja na Net – u. Mnogi edukatori međutim nalaze da su ove pedagoške teorije nastale pre pojave „digitalnog doba“ i da ne odgovaraju promenjenom profilu studenta u smislu načina učenja i komunikacije i da pitanje socijalizacije i individualizacije učenja posmatraju konzervativno, bez suštinskog shvatanja koliko je proces socijalizacije promenjen kroz korišćenje Interneta kao sredstva za komunikaciju. Učenje je moguće kroz konstantnu izgradnju društava „network“, kapacitet da se uči je važniji od trenutnog znanja, početna tačka učenja nije sadržaj već kontakt sa osobama, grupama, nodovima za učenje, znanje poseduje grupa a ne pojedinac – ovo su osnove nad kojom je podignuta nova pedagoška teorija pod nazivom konektivizam. Savremeno radno mesto sve više zahteva sposobnost u prikupljanju, procenjivanju, sintetizovanju i primeni informacija, kao i razmatranje više mogućih rešenja, a ne samo jednog pravog. Uz primenu savremenih tehnologija preporučuje se primena takvog obrazovnog procesa koji nije usredsređen samo na predavača (predavač – centrična) , već omogućuje i učenicima aktivno učešće u nastavnom procesu. Nastava treba da se odvija u fleksibilnom okruženju, sposobnom da predstavi informaciju na više načina, sa pristupom raznim informacionim izvorima i maksimalnom feksibilnošću kada je u pitanju interakcija između predavača, studenta i informacije.

Osnovni koncepti savremenog vaspitno – obrazovnog procesa

Najvažniji zadatak savremenog vaspitno – obrazovnog procesa se ogleda u podizanju učinka postojećih i pronalaženju efikasnijih metoda i oblika rada. U savremenom društvu deca sve više znanja stiču pre polaska u škole, pa je neophodno proces obrazovanja i vaspitanja modernizovati kako bi se ostvarila uzajamna povezanost između onog što deca vide, čuju, shvate i pamte, odnosno kako bi oni što lakše usvojili izlaganu materiju. Međutim, postoje mnoge prepreke za modernizaciju ovog procesa u predškolskim ustanovama i to pre svega:

• nefunkcionalan prostor, nedostatak savremenih sredstava,
• uhodane navike, bojazan pred novim nastavnim sredstvima,
• veliki broj dece u grupi,
• nedovoljno obučeno nastavno osoblje,…

Dalje, nastavu je neophodno aktuelizovati. Pod pojmom „aktuelizacija nastave podrazumeva se sistematsko unošenje elemenata savremenog društva i potreba savremenog čoveka u nastavne sadržaje, primenu savremenih nastavnih sredstava“ (S. Anđelić). Da bi se nastava aktuelizovala potrebno je uvesti inovacije u obrazovanje. Inovacija je neka novina u praksi obrazovanja, neka promena u sadržaju ili metodama rada, a u cilju poboljšanja kvaliteta nastave. Ona ne mora da bude nešto novo, već i nešto bolje koje se usvaja, primenjuje i usavršava.

Današnja pedagogija nastoji da ustaljeni način učenja zameni boljim i efikasnijim, koji bi obezbeđivao da veći broj dece za kraće vreme uspešnije pripremi za aktivno učešće u daljem razvoju nauke, tehnike, tehnologije i društvenih odnosa. Iz tog razloga u intenzifikaciji nastave kao značajan element ističu se audio – vizuelna sredstva, jer ona proširuju znanja, dopunjuju materijal i doprinose trajnosti znanja.
Savremena obrazovna tehnologija, uz korisćenje multimedijalnih sistema, stvara preduslove za angažovanje svih čula u procesu sticanja novih znanja, razvija kreativnost učenika i obezbeđuje veću aktivnost učenika u nastavi i učenju. Zato su informatika i informaciona tehnologija značajni sadržaji nastave na svim stepenima školovanja.