Evropska monetarna unija

Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

DIPLOMSKI RAD

EVROPSKA MONETARNA UNIJA

Predmet: Monetarna ekonomija
Ime i prezime mentora: Prof. dr Aleksandar Živković
Ime i prezime studenta: Dušan Stefanović
Broj indeksa: 2008/132
Studijski progra: Osnovne akademske studije

Beograd, 2016.godine

 
SADRŽAJ:

UVOD.......................................................................................................................................3

1. ISTORIJAT NASTANKA EU.............................................................................................4

2. RAZVOJ EVROPSKE MONETARNE UNIJE................................................................10

3. POLAZNA ISHODIŠTE EVROPSKE MONETARNE POLITIKE................................12

3.1. Institucionalno   konstituisanje   Evropske   monetarne   unije   (EMU) .........................13  

3.2. Stvaranje Evropske ekonomske i monetarne unije...........................................................14

4. ZAJEDNIČKA MONETARNA POLITIKA EU..............................................................16

     4.1. Primena Monetarne politike EU i njeni osnovni instrumenti......................................18

     4.2. Najznačajnija unutrašnja dostignuća (uspesi) evra.....................................................19

5.  KRITERIJUMI ZA ULAZAK U EMU...........................................................................21

6. PREDNOSTI I NEDOSTACI EMU.................................................................................23

7. UTICAJ FISKALNOG SISTEMA NA EMU...................................................................25

8. BUDUĆNOST EMU..........................................................................................................31

ZAKLJUČAK........................................................................................................................34

LITERATURA.......................................................................................................................35

2

1. ISTORIJAT NASTANKA EU

          Ideja o ujedinjenoj Evropi seže daleko u prošlost ali tek 1950. godine XX veka nastaju 

prvi   koraci   ka   EU.   Velika   razaranja   u   ratovima   nametnula   su   razmišljanje   o   tome   kako 

prevazići antagonizme među evropskim državama. Trebalo je naći zajednički imenitelj oko 

kojeg bi mogle da se ujedine sve,  ili većina država Evrope, među kojima su i u Drugom 

svetskom   ratu   pobeđene,   Nemačka   i   Italija.   Pored   ovih   „unutrašnjih“   razloga,   snažan 

podsticaj   ujedinjenju   stigao   je   izvan   Evrope,   od   strane   Sjedinjenih   Američkih   Država. 

Uvidevši da razrušena Evropa ne može biti dostojan ekonomski partner, niti saveznik u borbi 

protiv nadolazećeg komunizma iz SSSR, SAD su odlučile da finansijski pomognu posleratnu 

konsolidaciju   Evrope.   Maršalov   plan   finansijske   pomoći   Evropi   nazvan   po   tadašnjem 

američkom državnom sekretaru, kao jedan od uslova za dodeljivanje sredstava podrazumevao 

je udruživanje evropskih država i njihovu međusobnu koordinaciju.

Izvod   iz   Šumanove   deklaracije:„...

Evropa   neće   biti   stvorena   odjednom,   niti   prema 

jedinstvenom   planu.   Biće   izgrađena   putem   konkretnih   dostignuća   koja   najpre   stvaraju 

faktičku solidarnost... Sjedinjavanje proizvodnje uglja i čelika trebalo bi odmah da stvori 

zajedničke osnove za ekonomski razvoj što je prvi korak ka evropskoj federaciji i da promeni 

sudbinu onih regiona koji su dugo bili posvećeni proizvodnji municije za ratovanje, čije su 

žrtve najčešće bili.“

Kao početak nadnacionalnog organizovanja u Evropi smatra se 9. maj 1950. godine. Tog dana 

je   Robert   Šuman,   francuski   ministar   spoljnih   poslova,   na   osnovu   ideje   Žana   Monea,   na 

konferenciji za štampu predstavio predlog, upućen pre svega nemačkoj vladi, za stvaranje 

nadnacionalne organizacije koja bi  se  starala o  proizvodnji  uglja i  čelika.  Osnovna ideja 

Šumanove   deklaracije,   kako   se   naziva   dokument   u   kojem   je   sadržan   ovaj   predlog,   je 

objedinjavanje   uprave   nad   resursima   koji   su   u   prvoj   polovini   XX   veka   bili   glavni   adut 

zaraćenih strana u dva svetska rata. Šumanova deklaracija je u trenutku objavljivanja mnoge 

iznenadila,   budući   da   je   od   rata   sa   Nemačkom   prošlo   tek   pet   godina.   Žan   Mone, 

neofunkcionalista i vizionar, šef francuske Nacionalne komisije za planiranje. Mone je bio 

jedan   od   kreatora   plana   ekonomskog   oporavka   i   modernizacije   Francuske   nakon   Drugog 

svetskog   rata.   Ideja   o   sektorskoj   integraciji   zapadnoevropskih   država   razvijena   je   unutar 

4

Komisije   za   planiranje   pod   njegovim   rukovodstvom,   a   potom   javnosti   predstavljena   u 

Šumanovoj deklaraciji.

1

Istorija   Evropske   unije   predstavlja   vremenski   period   koji   počinje   1952.   osnivanjem   prve 

velike evropske nadnacionalne ekonomske zajednice — Evropske zajednice za ugalj i čelik. U 

Evropi su 1958. osnovane još dve nadnacionalne zajednice — Evropska ekonomska zajednica 

i Evropska zajednica za atomsku energiju, koje su se 1967. zajedno sa Evropskom zajednicom 

za ugalj i čelik ujedinile u Evropske zajednice. Godine 1993. Evropska ekonomska zajednica 

je, postavši jedan od tri stuba Evropske unije, ušla u njen sastav kao Evropska zajednica, a 

deset godina kasnije, istekom Ugovora iz Pariza, i funkcije Evropske zajednice za ugalj i čelik 

su postale deo nadležnosti Evropske zajednice, a samim tim i EU. Evropska zajednica za 

atomsku energiju je nastavila da postoji kao samostalna nadnacionalna organizacija. Od svog 

nastanka, pa do današnjih dana, Evropska unija je rasla i razvijala se. Ono što je počelo kao 

šestočlana   organizacija   za   slobodnu   trgovinu   industrijskim   sirovinama,   razvilo   se   u 

jedinstvenu uniju unutar čijih 28 država članica je omogućeno slobodno kretanje ljudi, roba, 

usluga, kapitala i znanja. Većina njenih građana se služi zajedničkom valutom, a članice 

ostvaruju   jako   blisku   saradnju   u   pravnim,   policijskim,   odbrambenim   i   spoljnopolitičkim 

pitanjima.   Od   zajednice   koja   je   izgradila   Evropu   iz   pepela   nakon   Drugog   svetskog   rata, 

prerasla je u uniju sa preko 494 miliona stanovnika, sa najvišim bruto društvenim proizvodom 

na svetu.

2

Ideja o ujedinjenoj Evropi je jako stara i potiče iz perioda Rimskog carstva. Posle njegovog 

raspada, bilo je više pokušaja ujedinjenja Evrope na principima nacionalne države (Franačka 

država, Sveto rimsko carstvo, Poljsko-litvanska unija, Prvo francusko carstvo i Nacistička 

Nemačka). Međutim, svi ti pokušaji su propali, zato što su bili zasnovani na prinudnom 

ujedinjenju država, a ne na njihovoj međusobnoj saradnji. Po završetku Prvog svetskog rata, 

rešene da ne dozvole da se užasi rata ikada ponove, mnoge države počinju da razmišljaju o 

politički-ujedinjenoj   Evropi.   Austrijski   grof   Rihard   Koudenhove-Kalergi   (nem.   Richard 

Coudenhove-Kalergi)   je   1923.  osnovao   Panevropski   pokret   i   1926.   je   na   prvom 

Panevropskom   kongresu   održanom   u  Beču   okupio   brojne   ličnosti   iz   sveta   politike.   Po 

završetku   Drugog   svetskog   rata,   stvaranje   nadnacionalne   organizacije   bilo   je   potrebno   iz 

političkih i ekonomskih razloga, pa se sve češće moglo čuti mišljenje da je njeno stvaranje 

jedini način da se spreče dalji ratovi između evropskih naroda. Privreda „starog kontinenta“ je 

u ratu pretrpela velike gubitke — proizvodnja je skoro stala i životni standard ljudi je znatno 

1

 Šošić V., Evropska monetarna unija, Europska unija, MATE, Zagreb, 2010., str. 67

2

 Prokopijević M., Evropska unija, Službeni glasnik, 2010., str. 45

5

članicama   i   posle   godinu   dana   pregovora,   u   Rimu   su   25.   marta   1957.   potpisani   Rimski 

ugovori.

3

Slika 2. Potpisivanje Rimskog ugovora 1957. godine

Pošto je prošao potvrđivanje u parlamentima zemalja potpisnica, sporazum je 1. januara 1958. 

stupio na snagu. Njegovo sprovođenje je omogućilo slobodno kretanje roba, a kretanje ljudi, 

finansijskih sredstava i usluga je olakšano. Visina trgovinskih carina između zemalja članica 

je   značajno   smanjena,   monopol   je   zabranjen   i   usvojene   su   određene   odredbe   vezane   za 

transport,   kao   i   komercijalne   privilegije   za   kolonije   zemalja   članica.   Jedna   od   odredbi 

Ugovora onemogućila je jednostrano prekidanje sporazuma i njegov prekid bi, kao i svaka 

druga odluka unutar EEZ, mogao biti izdejstvovan jedino većinskim izglasavanjem. 

Ugovor o spajanju

- Posle dužih pregovora koji su trajali od 23. septembra 1963. do 8. aprila 

1965. zemlje članice su u Briselu potpisale Ugovor o spajanju, dokument koji je predviđao 

ujedinjenje   tri   evropske   zajednice,   a   samim   tim   i   ujedinjenje   njihovih   rukovodećih 

tela.Ugovor je stupio na snagu 1. jula 1967. čime su stvorene Evropske zajednice i njena 

rukovodeća tela — Evropska komisija, Savet ministara i Evropski parlament. Ekonomske 

odredbe ovog sporazuma su dovele do još veće ekonomske integracije zemalja članica — 

carina na industrijsku robu između njih je ukinuta i uvedena je zajednička carinska tarifa 

prema zemljama van Zajednica.

4

Ugovor iz Mastrihta

- Na sednici Evropskog saveta u Dablinu, 28. aprila 1990. godine, na 

inicijativu   Belgije,   Nemačke   i   Francuske,   uz   podršku   Evropskog   parlamenta   počeli   su 

razgovori o prisnijoj unutrašnjoj političkoj saradnji. Ministri spoljnih poslova država članica 

3

 Gerhalach,S., The Greek Sovereign Debt Crisis and Financial Stability,Goethe University of Frankfurt,Policy 

Platform,White Paper,2010.

4

 Cormick J., Razumeti Evropsku uniju, MATE, Zagreb, 2010., str. 56-58

7