АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО
МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК: Пећ
- Лепосавић
ЗАТВОРЕНИ ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ
- Завршни рад –
Студент Ментор
Петар Стојковић бр. инд. др Јелена Димитријевић, проф.
Лепосавић,
2025. године
2
АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО
МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК: Пећ - Лепосавић
ЗАТВОРЕНИ ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ
- Завршни рад –
Студент Ментор
Петар Стојковић бр. инд. др Јелена Димитријевић, проф.
________________________
______________________
потпис студента
потпис ментора
Лепосавић,
2025. године
5
УВОД
У савременим тржишним економијама долази до снажног развоја инвестиционих
фондова као новог типа финасијског посредника. Њихова суштина састоји се у томе да
прикупљају капитал путем продаје својих акција становништву с тим да формирани
финансијски потенцијал пласирају у акције и обавезнице предузећа као и обавезнице
државе. Према томе, инвестициони фондови врше интермедијацију између домаћинства као
инвеститора и прееузећа државе као емитента вредносних папира.
Први облици инвестиционих фондова јављају се у Шкотској у XVIII односно у ХIX
веку. Први инвестициони фонд или компанија, у савременом смислу те речи, била је
Шкотско - Америчка инвестициона компанија основана у Лондону 1860. године. Крајем
XIX и почетком XX века инвестициони фондови почињу да се отварају у већем броју пре
свега у Белгији, Великој Британији и САД-у. Од 1860. године до 1875., до када је трајао
узлазни берзански циклус, у Великој Британији основано је више од 50 фондова ове врсте,
да би упоредо са рецесионим таласом до 1920. године дошло до смањење инвестиционог
интереса за улагањем у инвестиционе фондове.
Од 1920., и новог експазивног таласа, обнавља се интерес за ивестиционим
фондовима у Великој Британији и
SAD
да би прави бум инвестициони фондови доживели 80
- тих и 90 - тих година XX века, како по њиховом укупном броју броју, тако и по
расположивим типовима фондова и обиму активе која се налази под њиховом управљањрм.
У
SAD
, рецимо, 1980 године само 5.7% домаћинства било је у поседу акција инвестиционих
фондова, да би данас око 66.5 милиона појединаца у 37.40 милиона домаћинства било у
поседу око 78.4% акција инвестиционих фондова. Инвестициони фондови носе нешто већи
ризик од штедње у банци, али по правилу и већи принос на уложена средства. У нашој
земљи држава не гарантује грађанима повраћај средстава у случају банкротства
инвестиционог фонда, док у случају штедње, гарантује повраћај у висини 3.000€ по
појединачном улогу у банци.
7
1. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА ИНВЕСТИЦИОНИХ
ФОНДОВА
По дефиницији инвестициони фонд представља врсту институционалних
инвеститора који посредно повезују емитенте и инвеститоре на финансијском тржишту.
Према дефиницији Закона о инвестиционим фондовима, инвестициони фондови су
“институције колективног инвестирања у оквиру којих се прикупљају и улажу новчана
средства у различите врсте имовине са циљем остварења прихода и смањења ризика
улагања”.
1
А према слободном тумачењу, инвестициони фондови су алтернатива између
штедње у банци и инвестирања тј. активна штедња или пасивно инвестирање. У србији
данас послују 10 инвестиционих фондова и то (по редоследу оснивања):
Delta Plus, FIMA
ProActive, Raiffeisen Akcije, Focus Premium, Ilirika JIE, KD Ekskluziv, Delta Dynamic, Citadel
Triumph, Zepter Capital
и
Kombank InFond.
Инвестициони фондови спадају у ред
организација које се по много чему разликују од других финансијских учесника. Оне нису
депозитне институције попута банака, штедионица, штедно-кредитних организација које
прикупљају депозите становништва и то им представља најважније изворе финансирања.
Међу институционалним инвеститорима где поред инвестиционих компанија убрајамо и
осигуравајућа друштва и пензионе фондове, има много више сличности између задња два
набројана него између инвестиционих компанија и неке од њих. Зашто?
Осигуравајуће компаније и пензиони фондови се могу назвати и уговорним
финансијским институцијама, пошто главне изворе средстава обезбјеђују на бази
потписаних уговора са корисницима својих услуга. Инвестиционе компаније долазе до
средстава емисијом својих хартија од вриједности и то пре свега акција и удјела. И због тога
су и добиле свој назив, и зато су посебно издвојене у класификацији. Ипак са
1
Јакшић, М. (2011). „
Финансијско тржиште - инструменти и институције“
. Крагујевац: Економски
факултет у Крагујевцу, стр. 45.
