АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО 

МЕТОХИЈСКА

ОДСЕК: Пећ

 

    -     Лепосавић

 

 

ЗАТВОРЕНИ ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ

- Завршни рад –

Студент                                                                                         Ментор
Петар Стојковић бр. инд.                                  др Јелена Димитријевић, проф.

Лепосавић,

2025. године

2

АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО 

МЕТОХИЈСКА

ОДСЕК: Пећ - Лепосавић

ЗАТВОРЕНИ ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ

- Завршни рад –

 
Студент                                                                                      Ментор
Петар Стојковић бр. инд.                                 др Јелена Димитријевић, проф.

                  

________________________

______________________

потпис студента

потпис ментора

Лепосавић,

2025. године

background image

5

УВОД

У савременим тржишним економијама долази до снажног развоја инвестиционих 

фондова као новог типа финасијског посредника. Њихова суштина састоји се у томе да 

прикупљају   капитал   путем   продаје   својих   акција   становништву   с   тим   да   формирани 

финансијски   потенцијал   пласирају   у   акције   и   обавезнице   предузећа   као   и   обавезнице 

државе. Према томе, инвестициони фондови врше интермедијацију између домаћинства као 

инвеститора и прееузећа државе као емитента вредносних папира. 

Први облици инвестиционих фондова јављају се у Шкотској у XVIII односно у ХIX 

веку.   Први   инвестициони   фонд   или   компанија,   у   савременом   смислу   те   речи,   била   је 

Шкотско - Америчка инвестициона компанија основана у Лондону 1860. године. Крајем 

XIX и почетком XX века инвестициони фондови почињу да се отварају у већем броју пре 

свега у Белгији, Великој Британији и САД-у. Од 1860. године до 1875., до када је трајао 

узлазни берзански циклус, у Великој Британији основано је више од 50 фондова ове врсте, 

да би упоредо са рецесионим таласом до 1920. године дошло до смањење инвестиционог 

интереса за улагањем у инвестиционе фондове. 

Од   1920.,   и   новог   експазивног   таласа,   обнавља   се   интерес   за   ивестиционим 

фондовима у Великој Британији и 

SAD

 да би прави бум инвестициони фондови доживели 80 

-   тих   и   90   -   тих   година   XX   века,   како   по   њиховом   укупном   броју   броју,   тако   и   по 

расположивим типовима фондова и обиму активе која се налази под њиховом управљањрм. 

У 

SAD

, рецимо, 1980 године само 5.7% домаћинства било је у поседу акција инвестиционих 

фондова, да би данас око 66.5 милиона појединаца у 37.40 милиона домаћинства било у 

поседу око 78.4% акција инвестиционих фондова. Инвестициони фондови носе нешто већи 

ризик од штедње у банци, али по правилу и већи принос на уложена средства. У нашој 

земљи   држава   не   гарантује   грађанима   повраћај   средстава   у   случају   банкротства 

инвестиционог   фонда,   док   у   случају   штедње,   гарантује   повраћај   у   висини   3.000€   по 

појединачном улогу у банци.

background image

7

1. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА ИНВЕСТИЦИОНИХ 

ФОНДОВА

По   дефиницији   инвестициони   фонд   представља   врсту   институционалних 

инвеститора који посредно повезују емитенте и инвеститоре на финансијском тржишту. 

Према   дефиницији   Закона   о   инвестиционим   фондовима,   инвестициони   фондови   су 

“институције колективног инвестирања у оквиру којих се прикупљају и улажу новчана 

средства   у   различите   врсте   имовине   са   циљем   остварења   прихода   и   смањења   ризика 

улагања”

1

А   према   слободном   тумачењу,   инвестициони   фондови   су   алтернатива   између 

штедње у банци и инвестирања тј. активна штедња или пасивно инвестирање. У србији 

данас послују 10 инвестиционих фондова и то (по редоследу оснивања): 

Delta Plus, FIMA 

ProActive, Raiffeisen Akcije, Focus Premium, Ilirika JIE, KD Ekskluziv, Delta Dynamic, Citadel  

Triumph,   Zepter   Capital  

и

  Kombank   InFond.  

Инвестициони   фондови   спадају   у   ред 

организација које се по много чему разликују од других финансијских учесника. Оне нису 

депозитне институције попута банака, штедионица, штедно-кредитних организација  које 

прикупљају депозите становништва и то им представља најважније изворе финансирања. 

Међу институционалним инвеститорима где поред инвестиционих компанија убрајамо и 

осигуравајућа друштва и пензионе фондове, има много више сличности између задња два 

набројана него између инвестиционих компанија и неке од њих. Зашто? 

Осигуравајуће   компаније   и   пензиони   фондови   се   могу   назвати   и   уговорним 

финансијским   институцијама,   пошто   главне   изворе   средстава   обезбјеђују   на   бази 

потписаних уговора са корисницима својих услуга. Инвестиционе компаније долазе до 

средстава емисијом својих хартија од вриједности и то пре свега акција и удјела. И због тога 

су   и   добиле   свој   назив,   и   зато   су   посебно   издвојене   у   класификацији.   Ипак   са 

1

  Јакшић,   М.   (2011).  „

Финансијско   тржиште   -   инструменти   и   институције“

.   Крагујевац:   Економски 

факултет у Крагујевцу, стр. 45.

Želiš da pročitaš svih 46 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti