АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА КОСОВСКО
МЕТОХИЈСКА
Одсек-Пећ Лепосавић
Тема: Становништво, запосленост и незапосленост
-завршни рад-
Студент: Ментор:
Јана Јанић, бр. инд др Гордана Јовановић, проф.
_______________________________ ________________________________
потпис студемта потпис ментора
Лепосавић, јануар, 2022. године
1. Увод
Територија Србије је била насељена још у време леденог доба.Са променом климе
стварају се нове људске заједнице, најстарија култура је култра лепеског вира.
Прве поуздане писане податке о становиштву и насељима појених делова Србије налазимо
усрпским срдњовековним изворима и турским пописима.
Демографија је наука о становиштву или наука која проучава становиштво.Реч је
пореклом од грчких речи демос-народ и графеин-описивати.Под демографијом
најопширније подразумевамо друштвену знаност која проучава становиштво, његову
величину, састав, развој и општа облежја посматрана пре свега са квантитативног аспекта,
а томе треба додати да она такође проучава и квалитативну страну демографских
појмова.Демографија за свој предмет има пре свега стање и кретање становишта. Под
стањем становишта подразумева се број и састав становништва у моменту његовог
посматрања. Кретање становништва одржава текуће промене становништва које се
одигравају у току посматраних временских периода. Дакле, основни предмет истраживања
демографије је становништво и због тога сматрам да је неопходно изучити сам појам
становништва.
Демографска проблематика је стара као и људски род.Питања живота и смрти, опстанка,
феномен рађања, брачног суживота, старења, дубоко су усађена у биолошко, друштвено и
духовно биће човека.Знања о развитку становиштва су ницале у окриљу многих наука, па
је демографија интердисциплинарна наука и повезана са статистиком, социологијом,
економијом, медицином, биологијом, атропологијом, психологијом и дагим научним
дисциплинама. Веза између демографије, њених метода и техника, и развитка статистике
и статистичког метода као универзалног метода изучавања масовних појава, посебно је
наглашена. Примера саврмених демографих анализа и пројекција за потребе планирања
развиткадруштва је специфичан допринос демографије као науке.
За развој демографије најзаслужнији су истраживачи из 17. века , који су развили технике
истраживања које се користе и данас. Оснивач демографије је ЈохнГраунт. Од старих
култура и цивилизација до данас предмет размишљања су била била питања развоја
становишта у склопу укупног развоја друштва.Веома познату демографску теорију изнео
је енглески економиста ТомасРобертМалтус, а разматрања слична његовим актуелна су до
данас.Он је исказао забринутост због несразмере измеђују брзине разна становишта и
средстава за живот.
Савремена демографија ипак је заживела као самостална дисциплина тек средином
прошлог века када су се истраживања омасовила и била иницирана великим порастом
4
становиштва у свету.Демографија у Србији има дуга традицију.Демографија проучава
промене у броју становиника, природно кретање (рађање и смртност), склапање и развод
брака, све су облике миграција становништва.Предмет демографије су и структуре
становништва према различитим обележјима као што су старосна и полна, економска,
образовна, структура према националности и религији, брачна.Демографија истражује и
проучава законитости и правилности у променама становништва под утицајем наталитета
и морталита, мобилности становништва и нихових структура.
Демографски развитак је синоним комплексног процеса развитка становништва који
обухвата природно и миграционо кретање становништва и промене у свим структурама
становништва, али и у међусобној интеракцији и све то у склопу деловања економских и
социјалних, биолошких, психолошких и осталих чинилаца који на директан или
индиректан начин условљавају или усмеравају развитак становништва на одређени начин.
Оно сто је уско везано са кретање и миграцијом становништва је запосленост, односно
незапосленост становништва и пресељење из одређених руралнох средина у урбане
средине ради бољег начина живота.Лош начин размишљања младих нас се довело до тога
да су градови пренасељени, а села све мање насељена, чак и скроз ненасељена. Република
Србија је изразито рурална средина. Велики део територије Србије чини рурална
пространства. Полазећи од те чињенице постоје потенцијали за развој аграрног
предузетништва у Србији. Међутим, у Србији још увек не постоји рурална политика,
којом би се по угледу на ЕУ, реализовала ова идеја. Она до сада није била осмишљена,
нити су сачињени конкретни програми у циљу његовог спровођења. Другим речима у
Србији је присутна дугорочна политика маргинализовања руралних подручја.
Да српска села нестају, најбоља потврда је и чињеница даје у сеоском гробљу у
куршумлијском планинском селу Тачевац крајем 2013.година подигнут несвакидашњи
споменик, спомен селу које више не постоји. Мештани су село напустили због
небезбедности, због честих упада наоружаних косовских Албанца. Куће су спаљене у
подметнутим пожарима, а од некада 200 становника у 35 домаћинстава и једне школе,
сада је остало свега неколико оронулих кућа. Због оваквог стања у српском селу већина
носилаца газдинстава сматра да тренутно пољопривредна политика – последњих годину,
пет и једне деценије, иде у погрешном правцу. Иначе , просечан пољоприводник у Србији
је стар, слабо информисан и неповерљив према удружењима и државној политици,
показало је истраживање које је за потребе Министарства пољопривреде спровела
новосадска агенција Нинамедија.
Некадашња Југославија је имала најбржу деаграризацију на свету.За последњих 50 година
XX века из села у град на просторима некадашње СФРЈ се преселило око осам милиона
људи.Такав процес у свету је трајао око 150 година. Сеобе су настављене и присилно у
последњој деценији XX века када је ратни вихор у Србији из Хрватске, Босне и
Херцеговине и Косова и Метохије ,донео" још ближу 400.000 нових жељита. У периоду
5
1. Настанак и појам становништва (демографија)
СТАНОВНИШТВО- скуп лица, људи, на некој територији који имају своје особености
који се разликује од самих индивидуа, мада је од њих састављен.
Становништво или популација чини скуп лица која живе на одређеном простору у
одређено време и имају одређене особине (обележја). То је одређење конкретне или
емпиријске популације. У демографији се користи и појам хипотетске или теоријске
популације, која је одређена само бројношћу, а не и другим особинама, рецимо 100 000
лица.Становништво се, дакле, састоји од појединаца или становника. Ит тога не
произилази да је становништво прости збир својих саставних делова, становника, већ је то
сасвим нови квалитет, настао из одређеног начина кобиновања конкретних особина
појединаца, а што је условљено како демографским, тако и друштвено историјским
оквиром. Појединац или становник има своје демографски релевантне особине. Оне се
деле на биолошке, друштвено-економске и културно-антрополошке. У прве спадају
старост, пол, способност добијања потомства(фекондитет), раса. У друге две спадају:
брачно стање, образовање, запосленост, етничка припадност, вероисповест,
националност.. Свака индивидуа има своје конкретне социо демократске одлике, чијим се
удруживањем успоставља њена непоновљивост ( жена стара 25 година, неудата, без деце,
дипломирани менаџер, српске националности, настањена у Београду, итд). Појединачне
особине се преносе на становништво, формирајући одговарајуће особине или структуре
становништва. Као што појединац има одређену старост и пол, тако и становништво има
структурупо старости и полу. То се односи и на остале структуре или особине, по
занимању, образовању, писмености, етничким и другим културним одликама и сл. Док се
појединац рађа, одраста, стари и умире, тј нестај, становништво у глобалном смислу увек
постоји, а сваки појединачни случај рођења или смрти произвешће само промене у
бројности и особинама (структурама) популације, заснованих на особинама
рођених/умрлих лица. Поред природног кретања (наталитета и морталитета) на бројност
утичу и миграције (усељавања, имиграције односно исељавања, емиграције).
Становништво се повезује са друштвом, па када говоримо о особинама популације,
заправо мислимо на особине датог друштва или неког његовог ужег сегмента, територије.
На тај начин друштвени систем и дрштвена структура чини историјсно структурни оквир
и контекст становништва и обрнуто, становништво има значење живог, делатног садржаја
за дато друштво јер нема друштва ни историје без живих појединаца, становништва (као
биолошке основе). У описивању неке популације увек се полази од њене бројности, тј
обима или величине на датој територији и у одређеном времену. Бројност има у
демографији значење новог квалитета, будући да постоје битне разлике између величина и
свих осталих 7 демографских и друштвених ослика малих и великих популациј. Та
дистинкција малих и великих популација је значајна, зато што се демографске
правилности и законитости могу испољити само у великим скуповима, док у малим, могу
7
