studenti
Mesto za uspešne studente

Holistika kao nov pristup u menadžment procesu

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 5.0/5 (1 vote cast)

Apstrakt:

Nauka je utvrdila da izmedju sistema i oktuzenja postoji interakcija, ali da ona postoji i izmedju delova unutar jedne celine. Ta interakcija dovodi do komunikacije u kojoj jedni druge obavestavaju o stanju i promenama koje se desavaju u oviru njih, sto dovodi do delovanja jednih na druge. Holisticki sistem je koncept uvazavanja objektivne realnosti u vezi sa promenama. On polazi od toga da su promene rezultat kretanja, koje objektivno menjaju postojecu ravnotezu, ili stanje. Holistika polazi od originalnosti istrazivanja i iznalazenja
najefikasnijih nacina za ostvarenje postavljenih ciljeva. To potvrdjuje razvoj novih proizvoda, sredstava za rad, novih organizacionih oblika ili stilova upravljanja.

Ključne reči :holistika ,dinamicnost, skeniranje, okruzenje, struktura,projekat, menadzment.

 

 

UVOD
Upoznavanje sa nepoznatim elementima i karakteristikama razliþitih sistema, predstavlja osnov i uslov za njihovim ovladavanjem, iskorišüavanjem, ali i upravljanjem. Ukoliko se to upoznavanje obavi kvalitetnije, utoliko je manje nepoznanica, a time i devijacija na koje se ne može uticati. Poznato je da izmeÿu sistema i okruženja postoji interakcija, ali da ona postoji i izmeÿu delova unutar jedne celine. Ta interakcija dovodi do komunikacije u kojoj jedni druge obaveštavaju o stanju i promenama koje se dešavaju u okviru njih, što dovodi do delovanja jednih na druge. Ovako povezani delovi i njihov meÿusobni odnos predstavlja organizaciju, kao organizovau celina pojedinih delova. Kvalitet celine i njenog funkionisanja uslovljen je naþinom struktuiranja i povezivanja njenih delova, kao dinamiþkih struktura. Ova dinamiþnost se kreüe u odreÿenim granicama, jer ni jedan sistem ne može doüi u stanje apsolutnog savršenstva, niti do apsolutnog haosa. To je i logiþno, jer svaki sistem je otvoren, `tako da okruženje preko ulaznih kanala deluje na strukturu i funkcionisanje celine, dok celina preko svojih izlaznih kanala deluje na okruženje`.

Holistiþko-sistemski koncept uvažava objektivnu realnost vezanu za promene, da su one rezultat kretanja koja objektivno menja postojeüu ravnotežu. U krajnjem sve je rezultat kretanja, i sve je iz neþega proisteklo. Ova þinjenica je kljuþna, kako bi se mogao tražiti uzrok odreÿenih promena i usmeravanje kretanja, ka promenama koje üe dovesti do odreÿenih ciljeva. Promene uvek donose nešto novo, što do sada nije bilo. Otuda, identifikaija razliþitosti delova u sistemu, olakšava istraživanje celine. Istraživaþi i projektanti moraju izvršiti grupisanje pojedinih razliþitosti u sistemu, ali i pojedinih sliþnosti. Tako grupisane sliþnosti i razliþitosti se vremenom menjaju, a pojavljuje se i ponavljanje stanja promena u pojedinim delovima celine. Sve se, dakle, nalazi u promenama, što nameüe potrebu istraživaþima da upoznaju i karakteristike ponovljivosti, odnosno naþine, dinamiku i posledice promena. Holistika polazi od originalnosti istraživanja i iznalaženja najefikasnijih i najefektivnijih naþina za ostvarenje postavljenih ciljeva. Oni koji utvrde originalne postavke i u tome postanu lideri, šire svoju moü, u odnosu na sledbenike, ili one koji se služe plagijatima ili imitiranjem. Samo originalne inovacije dovode do progresa u društvenom razvoju i zato one u holistiþkom konceptu imaju najveüi znaþaj. To potvrÿuje razvoj novih proizvoda, sredstava za rad, novih organizacionih oblika ili stilova upravljanja, marketinških procedura. Stoga se u ovom radu i ukazuje na posebnost znaþaja holistike u menadžment procesu uopšte.

 

 

 

CELISHODNO POSTUPANJE U ISTRAZIVANJU ZAKONITOSTI FUNKCIONISANJA ORGANIZACIONIH SISTEMA
Za uspešnu primenu holistiþkog sistemskog koncepta u istraživanju zakonitosti funkcionisanja organizacionih sistema bitno je definisati ponašanje þoveka kao njegovog organizatora. To je uslov da se ovlada zakonitostima koje se dešavaju u organizacionim sistemima, a ovladavanje je prvi uslov uspešnog upravljanja. Sve dosadašnje teorije koje se bave karakteristikama pojedinih ljudskih skupina, obzirom na njihovo ponašanje ili navike,a sa velikom verovatnoüom i buduüe su nedoreþene, jer nema adekvatnog objašnjenja univerzalnog ponašanja þoveka, ne samo zbog njegove kompleksnosti, veü više zbog toga što se þovek ponaša od sluþaja do sluþaja na razliþite naþine, u zavisnosti od situacije, interesa, raspoloženja, itd.
ýinjenica da je þovek svesno interesno biüe koje se odvaja od drugih, omoguüava sagledavanje zakonitosti profesionalizacije usmeravanja zajedniþkog rada, jer je on u stanju da koristi svoje potencijale samo ukoliko kroz to ostvaruje svoje interese. Pokazuje se da nema þoveka koji nije prožet interesima. Što su interesi veüi, to je þovek spremniji da žrtvuje svoje kreativne i fiziþke potencijale, zarad ostvarivanja zajedniþkih interesa i ciljeva.

Zahvaljujuüi svojoj racionalnosti, on je izgradio organizaciju kao instrument preko koga može na najbolji naþin da ostvar(uje)i svoje interese. Znaþi, nema organizacije bez interesa, niti se interes može na bolji naþin ostvariti bez organizacije. Svaki subjektivizam u tretiranju organizacije, kakav je postojao u predtranzicionom periodu ili njena politizacija, koja bi se vremenom pretvorila u politikanstvo je neprihvatljiva i kao takva štetna za pojedinca, ali i za društvo u celini. Nesporna je i þinjenica o celishodnom ponašanju i delovanju þoveka. On nastoji da pronaÿe naþine kako da što lakše i uspešnije ostvari postavljene ciljeve uz trošenje iste koliþine energije za što veüi efekat, a time ostvari i svoje liþne interese. Pored celishodnosti, zahvaljujuüi samosvesnosti, on üe u svakoj novoj situaciji postupati na drugaþiji naþin i odgovoriti na izazove koji mu se nameüu. Meÿutim, þovek üe na drugaþiji naþin postupiti i kada je u istoj situaciji, ali na drugom mestu i u drugo vreme. Iza navedenog se jasno može videti da se doslednom primenom holistike u istraživanjima i ovladavanjima nepoznatog u organizacionim i drugim sistemima ostvaruju veüi efekti, u odnosu na klasiþne metode istraživanja. Najvažnije je utvrditi uzroke odreÿenih procesa, jer se na taj naþin najuspešnije može upravljati sistemima, procesima, ili pojavama.

 

 

POJEDINAC KAO SVESNO I KONTROVERZNO BIĆE

Čovek pored toga što je najsvesnije interesno živo biüe, on je u isto vreme i kontroverzno biüe. Što se više odvajao od prirode, to je sve manje bitisao prirodan, a sve više neprirodan. On je po prirodi egoista, jer se raÿa sam, a takoÿe umire sam. Da je to taþno, možemo se uveriti kod svakog deteta, koje prvo izgovori reþ `ne` i `ne dam`. Izmeÿu navedene dve krajnosti, þoveku ɫɟ vremenom kroz zajedniþki život i rad, odnosno obdanište, škole, religiju, vojsku, poslovne i druge organizacije, nastoji da ukažu da se odrekne svojih egoistiþkih ciljeva i iste žrtvuje zarad opštih interesa. On znaþi u svom životnom veku postaje kontroverzan, jer vremenom pod uticajem sredine, postaje ono što nije, a to je društvenost.

Kontroverza je vidljiva i u tome što je þovek jedino svesno živo biüe koje je spremno da ubija  svoju vrstu. Ukoliko je to najsvesnije biüe, ono bi po prirodi stvari trebalo da unapreÿuje svoju vrstu, ili makar da je ne uništava. Iz prirodnih zakona, poznato je da veüi gutaju manje, da brži gutaju sporije, ali je poznato malo izuzetaka da jedna životinjska vrsta ubija svoju vrstu, veü drugu vrstu životinja. Tako lav nikada ne ubija lava, tigar tigra, iako mogu doüi u sukob zbog žrtve, ili komada mesa.
Sledeüa kontroverznost je u tome što je þovek sklon zavisti, ljubomori, sujeti, odnosno biüe koje ne podnosi, ili teško podnosi uspehe drugih ljudi, a takoÿe teško podnosi svoje poraze, u liþnom, ili korporativnom životu i radu. Da li je to kazna, ili ravnoteža za dati razum, odnosno svesnost, teško je tvrditi, ali treba verovati u ravnotežu koju priroda uvek uspostavlja, delujuüi preko svojih prirodnih zakona. Verujemo da priroda ne greši, jer su zakoni po kojima funkcioniše objektivni i da nisu praüeni interesima, za razliku od društvenih zakona koje formuliše skupina ljudi na vlasti, da bi držala u pokornosti drugu grupu koja je izvan vlasti. Ta zakonitost važi, bez obzira da li þovek te zakone i zakonitosti poznaje, da li ih priznaje, ili negira. Čovek je jedino živo biüe koje je sklono sujeverju. Ova osobina je bitna za objektivizaciju poznavanja þoveka, jer veliki broj ljudi veruje u astronomiju, odnosno u horoskopske znake. Od ranije, a i danas milioni ljudi u SAD, `þim se probude, prve dve stvari koje urade su da pogledaju horoskopske znake, odnosno kakav üe im dan biti i šta ih oþekuje`. Mnogi ne odlaze na posao, ili ne zapoþinju poslovne radnje, ukoliko je horoskop negativan. Druga stvar je þitanje berzanskih izveštaja, odnosno koliki je skok akcija bio na berzama i prognoza šta üe se desiti sa njihovim akcijama. Time horoskop ako ne govori sve, sigurno postaje glas opreznosti, što i nije loše za profesiju menadžmenta. Nɨ bez obzira na brojne druge karakteristike, kao što je anatomija i fiziologija þoveka, za menadžment je najbitniji þovekov neokortes, njegovo ponašanje, odnosno sile koje ga motivišu, ili demotivišu na odreÿeno þinjenje, ili ne þinjenje. Pokazuje se da je svako uopštavanje ljudskih skupina i davanje njegovih karakteristika nenauþno i da ne postoje potpuno pozitivni i potpuno negativni narodi i nacije, veü se može govoriti o veüem, ili manjem prisustvu jednog, odnosno drugog. Saglasno tome, istiþe se da ne postoje dva ista þoveka, što samo po sebi govori o þoveku kao svojevrsnom
prirodnom fenomenu. Svako zanemarivanje razmatranja kontroverznosti þoveka kao živog biüa, stvara uslove za izvoÿenje subjektivnih zakljuþaka, što dovodi u pitanje objektivnost, a time i nauþnost u izvoÿenju konaþnih zakljuþaka o menadžmentu kao nauci i veštini, odnosno teoriji i praksi.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči: , , , , , ,

1 Komentar

  1. thanks, this will be usefull to me.

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.