Inflacija – pojam i teorije

У првој половини деведесетих година прошлог века, управо због огромних поремећаја у домаћој привреди, забележена је највећа хиперинфлација која се икада десила.Према неким подацима око 68% у једном сату. Да ли ће хиперинфлације бити, зависи од политике и њених одлука.а какве ће бити одлуке, не знају ни они који ће их доносити, што најбоље илуструје стање српске привреде. Три специфична фактора допринела су убрзању наше инфлације и њеном преласку у хиперинфлацију у пролеће 1993.

I Дошло је и до масовне експанзије новчане масе услед драстичног смањења цене кредита у априлу 1993. Смањење је последица одлуке Народне банке Југославије да снизи своју есконтну стопу. Стопа инфлације је завршена 100 одсто месечно, док је дисконтна стопа смањена на 34 одсто годишње.

II Требало је донети одлуку о финансирању жетве 1993. Свака нова берба у Југославији представља трауматично искуство са становишта финансирања. Обично се чека до последњег тренутка да се одреди заштитна цена коју ће држава обезбеди своје набавке за Дирекцију робних резерви.

III Дубоко импресионирани брзином раста цена у мају и почетком јуна 1993. године и хаосом који је настао на тржишту роба услед гомилања залиха, власти су повукле погрешан потез прогласивши опсежно замрзавање цена скоро у Замрзавање цена 19. јуна 1993. уместо заустављања берзанских шпекулација, само их је појачало.

Негативни економски ефекти инфлације се пре свега огледају у процесу прерасподеле прихода и имовине. Сви су оријентисани ка краткорочним циљевима, интересима и одлукама, покушавајући да се заштите од губитка или да присвоје вишак који нису зарадили. Настојећи да уместо производње остваре што повољнији положај запослених у примарној дистрибуцији, они све своје потенцијале усмеравају на процес дистрибуције и кретања цена, који постепено прелази у трку без циља, што доводи до смањења продуктивности рада и економска ефикасност.