МАТУРСКИ РАД ИЗ ЈАВНИХ ФИНАНСИЈА
Тема: ПОЈАМ И ВРСТЕ ЦАРИНА
Ментор: Ученик:
САДРЖАЈ:
УВОД.....................................................................................................................................................
3
2
1. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ЦАРИНА................................……………….............4
2. ВРСТЕ ЦАРИНА....................................................................................................................5
3. ЕЛЕМЕНТИ ЦАРИНА……………………..................................…………....……………6
4. ЦАРИНСКЕ ПРОЦЕДУРЕ...................................................................................................6
5. ЦАРИНСКИ СИСТЕМ.........................................................................................................7
6. ИНСТИТУТИ ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА БИХ...............................................................9
7. ЦАРИНСКЕ ПОВЛАСТИЦЕ.............................................................................................11
8. ЗАБРАНЕ И ОГРАНИЧЕЊА............................................................................................11
9. ПРЕНОС СРЕДСТАВА ПРЕКО ГРАНИЦЕ...................................................................12
10. ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................13
11. ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................14
УВОД
Царине и царински систем су од огромног значаја за развој и заштиту привреде једне
земље. Без савремених царина и царинског система не може се остварити ни привредни
просперитет земље нити њено укљичивање у међународне привредне токове. Царина спада у
4
фискалним циљевима, због чега се често изучавају и ван науке о финансијама, а у склопу
политичке економије, спољно-трговинске и девизне политике.
Као инструмент спољно-трговинске политике, царине могу да дјелују на формирање и
мијењање односа трошкова и цијена на домаћем тржишту, а преко цијена и на увоз и извоз, на
равнотежу трговинског и платног биланса на убрзање или успоравање развоја одређене гране
или привреде, запослености, тражњу и потрошњу и сл.
2
Циљеви због којих се уводе царине могу бити:
1) Фискални – да се прикупе одговарајућа финансијска средства држави;
2) Економски – могу бити бројни и разноврсни. Прије свега, царином се може штитити
домаћа
привреда, или само одређена грана од спољне конкуренције. Царином се може повећати
цијена увозној роби, потенцирати развој одређене гране, дјеловати на структуру трошкова и
расподјелу друштвеног производа, инвестиција и сл. Уколико је основни циљ увођења царина
осигурање потребних новчаних средстава за покриће државних расхода, примаран је
фискални циљ, а уколико се царина уводи због заштите домаће привреде, примаран је
економски карактер царине.
3) Социјални – огледа се у томе да се кроз снижење царина на одређене производе битне за
животни стандард одређених социјалних група, дјелује на појефтињење, односно
стимулисање потрошње.
Мишљења финансијских стручњака о мјесту и улози царина у економском и финансијском
систему земље у значајној мјери се разликују. Једни указују на негативне карактеристике и
оспоравају царину, док други у царинама виде значајан инструмент за реализацију бројних
економских и финансијских циљева.
Они који оспоравају царине мишљења су да:
1) Царине ограничавају развој међународне трговине,
2) Царине успоравају раст продуктивности рада, развој технике и технологије итд;
3) Царине воде одражавању високих трошкова производње,
4) Царине су неправедне јер оне реално теже погађају сиромашније слојеве становништва
него богатије итд.
Заступници другог мишљења које оправдава царину наводе следеће:
1) Царине су једно од ефикасних средстава за заштиту и потпомагање националне економије;
2) Царинама се ефикасно може утицати на односе са другим земљама;
3) Царином се може релативно успјешно бранити економска самосталност земље,
4) Царинама се релативно брзо, јефтино и лако долази до новца за финансирање државних
потреба и
5) Царином се може вршити релативно ефикасан утицај на домаће произвођаче, на раст или
пад цијена итд.
4.
ВРСТЕ ЦАРИНА
У финансијској литератури и пракси постоје више критеријума за подјелу царина. Данас се
најчешће користи подјела царина на:
1) Царине према правцу кретања робе;
2) Царине према начину обрачунавања;
2
Тодоровић Томислав – Утицај царинског система на формирање произвођачких цена, Савремена
администрација, Београд 2021. Год. (стр. 67)
5
3) Царине према начину увођења;
4) Царине према висини оптерећења из одређене дестинације;
5) Царине према основној економској функцији.
Према правцу кретања робе, царине могу бити:
1) Увозне – наплаћују се приликом увоза робе у царинско подручје. Увозне царине данас
примењују све земље, како развијене тако и земље у развоју, а служе за ограничавање увоза,
заштиту домаће привреде и остваривање фискалних прихода. Наш царински систем познаје
само увозне царине.
2) Извозне – наплаћују се код извоза робе на инострано царинско подручје. Врло се ријетко
примјењују.
3) Превозне или транзитне – наплаћују се на робу која се превози или провози из једне у другу
земљу – преко националног царинског подручја. Ове царине имају историјско значење.
Према начину обрачунавања, царине могу бити:
1) Специфичне – обрачунавају се по врсти и количини робе, а царинска стопа је одређена
према мјерним јединицама (метар, килограм, литар, итд.). Данас се, због непрактичности,
ријетко примјењују.
2) Вриједносне – обрачунавају се на бази царинских стопа које су изражене у проценту од
вриједности робе.
3) Мјешовите – представљају комбинацију вриједносне и специфичне царине. Нпр; одреди се
царина на увозну робу адвалорем, али се истовремено утврди и највиши и најнижи износ
царине.
Према начину увођења, разликују се:
1) Аутономне царине су оне које самостално доноси држава, без обзира на став других
држава. У највећем броју случајева, тарифу аутономне царине доноси држава самостално
својим правним актом. Она их укида, доноси и мијења према својим интересима, не
уважавајући потребе других земаља.
2) Уговорне или конвенционалне царине су резултат конвенције двије или више земаља.
Царине се данас углавном доносе на основу међународних уговора више земаља.
Према висини царинског оптерећења, царине могу бити:
1) Диференцијалне царине – представљају специфичан тип царине који се ријетко примјењује,
обично у околностима вођења трговачког и царинског рата између појединих држава.
Диференцијалном царином се значајније оптерећује увоз из одређене земље са којом је дошло
до заоштравања трговинских, политичких и других односа или се јавља као резултат реакције
на такве мјере предузете од друге земље.
2) Преференцијалне царине – су такав тип царина које примјењује одређена држава у
односима са једном или више других земаља, признајући њеним производима привилегован
положај на свом тржишту. У том случају се примјењује нижа царинска стопа од уобичајене,
чиме се преферира увоз из тих земаља. Посебан је случај када се овај облик царине комбинује
са клаузулом највећег повлашћења, а то значи да ће се за земљу, која ужива статус
најповољније нације, систематски примјењивати најнижа царинска тарифа.
Према циљу увођења, односно економској функцији, царине се могу поделити на:
1) Фискалне царине – уводе се са сврхом да се осигурају средства за покриће државних
потреба. Најчешће се уводе на луксузне производе, односно на производе чији су домаћи
трошкови производње несразмјерно високи у односу на свјетско тржиште.
