Ugovor o kupoprodaji

Ugovor o prodaji je ugovor kojim se jedna ugovorena strana (poverilac) obavezuje da robu koju prodaje preda drugoj ugovorenoj strani (kupcu) tako da ovaj stekne pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu. Ugovorom o prodaju se vrši razmena robe za novac. U Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. godine, kojim je jednostavno regulisan ugovor o prodaji u obligacionim privrednim odnosima, pravi se razlikovanje između prava raspolaganja i prava svojine. Društvena pravna lica u pravnom prometu društvenim sredstavima imaju pravo raspolaganja, a pojedinci i građansko pravna lica u pravnom prometu imaju pravo svojine.

Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vršenje tog prava zahteva držanje stvari, da mu preda i stvar. Ugovor o prodaji, ili kako se uobičajno naziva, vodi poreklo od trampe, a kao takva javlja se sa pojavom novca, koji preuzima ulogu opšteg ekvivalenta. Još u rimskom pravu razlikovala su se dva vida kupoprodaje. Jedan gde se kupoprodaja sadržavala u aktu mancipacije, koji je značio i prenos svojine i priznavanje prodavca da je primio cenu, i drugi vid koji se kasnije razvio, na osnovu koga je kupoprodaja proizvodila samo u obligaciono pravna dejstva, a sam prenos stvari i cene odvijao se posebnim aktom – tradicijom. U savremenim pravima prihvaćeno je drugo rešenje.

Kupoprodaja je imenovan, neformalan tj. kosensualan ugovor robnog prometa, što znači da je za njegovu punovažnost dovoljno da se ugovorene strane sporazumenu o svim bitnim elementima ugovora. Izuzetno, ugovoru prodaji nepokretnosti mora biti sastavljen u pismenoj formi, a potpisi ugovornih strana moraju biti overeni od strane suda. Takođe, ugovor o prodaji nepokretnih stvari koje društveno – pravna lica stavljaju u pravni promet u okviru svog redovnog poslovanja mora biti zaključen u pismenoj formi.

Ugovor o prodaji je dvostranoobavezan i teretan ugovor. On je po pravilu, komutativan ugovor, jer je u trenutku njegovog zaključivanja poznata visina i uzajamni odnos prestacija, ali može biti zaključen i kao aleatoran ugovor, ako to nedvosmisleno proizilazi iz volje ugovorenih strana (npr. prodaja buduće žetve). Ovaj ugovor je uvek samostalne, a ne akcesorne pravne prirode, i uvek je kauzalan, jer je vidljiv osnov pravnog obavezivanja ugovornih strana.