Vrste banaka

JU Mašinska škola

Mrkonjić Grad

MATURSKI RAD 

Tema: Vrste banaka

     Kandidat:

                                                                          Mentor:

Sanja Milekić IV

3

                                                          Milorad Rudić, dipl. ecc.

Maj 2022. godina 

1. UVOD

Prvi  bankarski poslovi, kako se oni sa današnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u 

ranim periodima razvoja ljudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti još 

od   3000   godine   prije   nove   ere,   a   sigurniji   materijalni   dokazi   o   vrsti   i   načinu   razvoja 

bankarskih poslova, od VII vijeka prije nove ere. U periodu od VII do V vijeka prije naše ere, 

u Vavilonu su se pojavile privatne kuće koje su se bavile pretečom današnjih bankarskih 

poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje, a ljudi koji su se njima bavili zvali su se "tezauri" 

(današnji   pojam   "tezaurisanje"   podrazumijeva   povlačenje   novca   ili   drugih   vrijednosti   iz 

prometa).   Ti   prvi   poslovi   odnosili   su   se   na   organizovano   sklanjanje   odgovarajuće   robe, 

obično žita i druge vrste sličnih proizvoda, na čuvanje. Primljenu robu tezauri su čuvali ili 

davali   dalje   u   promet   na   određeni   rok   i   uz   odgovarajuće   priznanice   o   deponovanim 

proizvodima koje su i same postojale predmet samostalnog finansijskog prometa za obračune 

i plaćanje.

U   istom   razdoblju   u   staroj   Grčkoj   bankarski   poslovi   se   razvijaju   u   okviru   čuvenih 

hramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojavom kovanog novca na ovom tlu, 

počev   od   VI   vijeka   prije   naše   ere,   koje   je   izdavao   skoro   svaki   grad   ili   manja   državica 

samostalno  za svoje potrebe,  javljaju  se i  prvi  privatni  mjenjači,  koji  su  mijenjali novac 

jednog grada, odnosno države za novac druge države, ili su ga davali na zajam uz kamatu. 

Svoj posao oni su obavljali na trgu  za  stolom ili na klupi. Kako se sto na grčkom naziva 

"trapeza", to su oni dobili naziv "trapeziti", a u današnjem smislu reč "trapeza" označava 

banku.

U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih 

transakcija i drugih finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji bavi primanjem 

depozita   i   uloga,   davanjem   zajmova   i   posredovanjem   u   novčanom   prometu,   naziva   se 

"angentarijus". Njihovi poslovi se u velikoj mjeri odražavaju na razvoj privrednog života, ali 

uticaj  "argemarijusa"  na vlasti i državne poslove postojao je sve veći. Mjenjačke poslove 

obavljala su druga lica koja su se zvala "tiumulatori".

U ranom feudalizmu, paralelno sa odumiranjem trgovačkih poslova, zamirao je i razvoj 

bankarskih   poslova,   odnosno   banaka.   U   ovom   periodu   veći   značaj   još   su   imali   samo 

mjenjački i emisioni poslovi. Mnoštvo moneta različitih vrsta koje se u tom periodu razvijaju 

sve više, iziskivale su postojanje samo mjenjačkih poslova. U istom periodu kreditni posao se 

javlja najvećim dijelom u obliku naturalnog kredita, da bi se tokom vremena sve više razvijao 

kao poseban novčani kreditni posao koji prati trgovačke transakcije. U okviru ovih poslova, u 

2

banke.   Druga   finansijska   organizacija,   izuzev   Štedno-kreditnih   zadruga,   osniva   se   kao 

akcionarsko društvo, ugovorom o osnivanju i obezbjeđenjem sredstava u osnivački kapital.

Banke i druge finansijske organizacije su pravna lica.

Banku mogu da osnuju domaća i 

strana pravna i fizička lica. Banku mogu da osnuju najmanje dva osnivača. Strana lica mogu 

da osnuju banku pod uslovima uzajamnosti.

Ugovorom o osnivanju banke utvrđuju se naročito:



naziv i sjedište osnivača banke;



naziv i sjedište banke;



iznos ukupnog osnivačkog kapitala banke u novčanom i nenovčanom obliku, kao i 

udio svakog osnivača u tom kapitalu;



rok do koga su osnivači banke dužni da uplate i prenesu novčana i nenovčana sredstva 

u osnivački kapital banke;



prava, obaveze i odgovornosti osnivača banke za obaveze banke;



uslovi za sticanje i prestanak prava osnivača;



poslovi koje banka obavlja;



način raspoređivanja dijela dobiti na osnivače banke;



način snošenja rizika i pokrića gubitaka banke;



uslovi i način povećanja osnivačkog kapitala i rezervi banke;



način rješavanja sporova među osnivačima banke;



uslovi za prestanak rada banke ako ne postoji ekonomski interes;



način odlučivanja o statusnim  promjenama banke i prava osnivača banke u slučaju 

statusnih promjena banke.

Osnivači  banke   obezbjeđuju   sredstva  za   osnivački  kapital,  koja   mogu   da   budu   u 

novčanom i nenovčanom obliku (zgrade, opreme i druga sredstva). Novčani dio osnivačkog 

kapitala banke ne može da bude manji od milion i pet stotina hiljada SAD dolara u domaćoj 

valuti, po kursu na dan uplate sredstava.

Banka samostalno obavlja djelatnost, radi ostvarivanja dobiti.  Banka se  može baviti 

depozitnim, kreditnim i drugim bankarskim poslovima u zemlji, i to:



primanjem svih vrsta novčanih depozita;



davanjem i uzimanjem kredita;



deviznim, devizno-valutnim i mjenjačkim poslovima;



izdavanjem hartija od vrijednosti i novčanih kartica;



čuvanjem sredstava i hartija od vrijednosti i upravljanjem njima;



kupovinom i prodajom hartija od vrijednosti;

4



izdavanjem jemstva, garancija i drugih oblika jemstva;



poslovima platnog prometa.

3. VRSTE BANAKA

Zavisno od poslovne aktivnosti i sadržine konkretnih poslova kojima se neka banka 

pretežno   bavi,   moguće   je   banke   razvrstati   na   više   tipova   (vrsta),   ali   su   sljedeći   tipovi 

bankarskih i drugih finansijskih institucija najčešće u okviru bankarskog poslovanja:



centralna ili emisiona banka;



depozitne banke (komercijalne banke);



univerzalne banke (komercijalne banke);



specijalizovane i granske banke;



poslovne banke;



štedno-kreditne organizacije zadruge i štedno-kreditne službe;



ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi, ustanove osiguranja, fondova);



međunarodne i regionalne banke i medunarodne finansijske organizacije.

Banke mogu da se razvrstavaju i prema drugim kriterijumima, na primjer prema:



ročnosti   odobrenih   kredita,   banke   se   mogu   razvrstati   na   banke   koje   se   bave 

odobravanjem kratkoročnih, srednjoročnih dugoročnih ili investicionih kredita;



pravnoj formi, banke se razvrstavaju na: inokosne ili jednovlasničke banke, banke u 

vidu društava sa ograničenim jemstvom, u vidu akcionarskih društava, u vidu zadruga 

i u vidu javno-pravnih ustanova;



regionalnom   rasporedu,   banke   se   razvrstavaju   na:   lokalne   (mjesne),   oblasne 

(regionalne) i savezne banke.

Ako   neka   od   banaka   u   okviru   svoje   bankarske   aktivnosti   pokriva   cijelu   kreditno-

monetamu sferu i svo bankarsko poslovanje, tada se ta banka naziva monbanka.

Centralna  i   emisiona  banka  prema   svom   poslovnom   obilježju   jeste   jedinstvena 

emisiona banka, ili banka banaka. Njena uloga, funkcija i odgovomost u oblasti kreditno-

monetarne, emisione i devizne politike i regulisanja novčane mase u opticaju, proizilaze iz 

prava i ovlašćenja koje država zakonom prenosi na nju kao monetamu instituciju te države. 

Osnovno   pravo   ove   centralne   monetarne   institucije   jeste   da   određuje   ukupnost   odnosa   u 

5