Elektronsko bankarstvo

ELEKTRONSKO BANKARSTVO
U središtu svih poslovnih procesa je novac. Ideje o novcu su evoluirale do konačnog shvatanja da je novac samo informacija. Pojam novca kao medijuma u razmeni, merilo vrednosti i sredstvo plaćanja kroz istoriju se menjao od naturalne razmene i pojave prvog novca, preko valutnog, papirnog do digitalnog i elektronskog. Važan segment elektronskog poslovanja je elekrtonsko bankarstvo.
Elektronsko bankarstvo se može posmatrati kao skup raznovrsnih načina izvodjenja finansijskih transakcija upotrebom informacionih i telekomunikacionih tehnologija. Sa istorijske tačke gledano, prvi sistem koji je mogao da se okarakteriše kao elektronksi transfer novca je stvaranje sistema telegrafskog plaćanja 1918. godine kada je Federal Reserve Banks u SAD-u počela slanje novca putem telegrafa.
Automatizacija bankarskih poslova započeta je šezdesetih godina XX veka. Razlog uvodjenja računara u bankarske poslove bilo je mnogo, a osnovno je važno da u svakom trenutku znaju sa koliko novca raspolažu i koji se prolivi očekuju. Zatim se 70-tih godina pojavljuju bankomati i banke su počele da postavljaju svoje mreže bankomata i videla su da je neracionalno da svaka banka za sebe razvija računarsku mrežu i tada dolazi do standardizacije i povezivanja raznorodnih banaka u jedan projekat, to je mreža bankomata. Zatim se 80-tih godina pojavljuju prvi telefonski servisi. Masovno se koriste ali je njihov nedostatak bio sigurnost (moguće prisluškivanje). Ovaj sistem postoji i danas ali u izmenjenom obliku. Pojava PS računara omogućila je da se deo poslova dislocira u kuću ili radno mesto korisnika. PS sa dodatnim softverom i telefonskom mrežom za komunikaciju, omogućava prvi put bankama da deo poslova direktno stave na raspolaganje korisniku. Ovaj sistem ima svoje prednosti za banku kao sto su da korisnik sam nabavlja opremu i softver i da za ovakav način poslovanja nije potrebna ekspozitura, a takodje ima i nedostatke, a to su da je korisnik ograničen samo na taj računar i lokaciju . Internet se tu pokazao kao neprevazidjen medijum. Korisnik može da obavi bilo koji bankarsku transakciju sa bilo kog računara i bilo gde.
Postoji više razloga zašto se banke pojavljuju tj. rade na Internetu, a to su:

• Bolje i veće inovativne mogućnosti- u klasičnim uslovima banka je mogla da komunicira sa komitentima samo dok je trajalo radno vreme, ili preko nekog informativnog šaltera koji bi radio neprekidno. Interaktivne mogućnosti komuniciranja su praktično neograničene.
• Mogućnost racionalizacije potencijala banke- banka prenošenjem odredjenih servisa na Internet smanjuje troškove poslovanja jer ne mora da otvara i oprema nove poslovne prostore i zapošljava nove službenike. Posebno je interesantvno za ona područja gde banka nema ekspozituru ili mali broj komitenata. Putem interneta banka može da pokrije znatno veći geografski prostor ne otvarajući nove ekspoziture.
• Samouslužno bankarstvo je podjednako korisno i za banku i za korisnika – servisi su na usluzi 24h, a banka ne zapošljava nove službenike.
• Banka svojom pojavom na Internetu pokazuje svoj razvoj kao samostalna i napredna firma

Danas postoji preko 1000 svetskih banaka koje nude klijentima mogućnost obavljanja bankarskih transakcija direktno iz kuće, posredstvom Interneta. U buduće banka neće biti u stanju da preživi bez sistema elektronskog bankarstva. Postoje i banke koje su 100% na Internetu, odnosno nemaju kancelarije, šaltere.