Elementarne igre

Uvod

U elementarne igre ubrajamo one koje su po formi kretanja i po sadržaju jednostavne, dostupne svakoj uzrasnoj grupi. One obično nemaju tačno utvrđena, zvanična pravila. U raznim krajevima imaju razne nazive i pravila. Naziv elementarne igre označava igru na tlu, na zemlji. Zajednička želja i dece i vaspitača da se sve igre, pa i elementarne, izvode u što prirodnijim uslovima, na otvorenom prostoru, pod suncem. Pojam elementarne igre označava da se njihov sadržaj sastoji od pojedinih elemenata kretanja, ali i od elemenata složenijih vežbanja koja se izvode u vidu posebne igre.U elementarne igre ubrajaju se i one koje su po formi kretanja i po sadržaju proste, i koje su dostupne svakom uzrastu. Raniji naziv za ove igre u gamnastičkim sistemima bio je gimnastičke igre, a u fizičkom vaspitanju su poznate kao: proste igre, narodne, dečje, vesele igre.
Elementarne igre nemaju tačno utvrđena pravila, karakterišu se jednostavnošću i pristupačnošću radnje. U njima može učestvovati neograničen broj učesnika, što takođe pokazuje njihovu jednostavnost. Složenost delatnosti nastaje u procesu formiranja grupa, određivanje postupaka i pravila, u izboru mesta, vremena, stvarnog izvođenja igre, određivanje pobednika, priznanja i drugo.
Elementarne igre predstavljaju osnovni oblik fizičkog razvoja dece mlađeg školskog uzrasta. Prilagođene su deci i zadovoljavaju sve njihove potrebe za kretanjem i aktivnošću. Deci su ove igre potrebne upravo u ovom periodu kada se njihov organizam nalazi pri punom razvoju i rastu.
Elementarnim igrama se razvija aparat za kretanje, oblikovanje tela, kojima se deca uvode u sportske igre. Pravila su pojednostavljena. Učitelj ili vaspitač organizuje igru, insistira da se poštuju osnovna pravila igre, insistira na drugarskom odnosu, u izvesnoj meri ispravlja greške.

Značaj elementarnih igara

Značaj elementarnih igara je višestruki: fizičko – biološki i psihosocijalni. Kretanje u elementarnim igrama izazvana su nervno-mišićnim naporom, s odgovarajućim dečijim fizičkim i mentalnim mogućnostima, sklonostima i željama, često se ponavljaju u određenom vremenu i sa optimalnim intezitetom. Ove promene se ispoljavaju u razvoju dečjeg organizma i u osposobljavanju za psihofizičke napore svake vrste.
Pojačan rad mišića povećava sve unutrašnje životne funkcije, uslovljava veći protok krvi, aktivira sve organe i sisteme organa, pa tako uslovljava usklađenost njihovog normalnog funkcionisanja. Tako se ubrzava rast i razvoj celog dečjeg organizma.
Vežbe sa prikladnim spravama: loptama, punjenim lopticama, vijačama, palicama, obručima, kamenjem, i sl. povećavaju i spretnost učenika u rukovanju spravama , traže veću koncetraciju pažnje i doprinose njenom formiranju.
Hodanje i trčanje imaju višestruko značenje u zdravstvenom pogledu, jer u velikoj meri utiču na rad organa za krvotok i disanje, pospešuju proticanje krvi i razmenu materija u telu. Trčanju i hodanju, od samog početka, treba posvetiti maksimalnu pažnju, pre svega zato što se mogu izvoditi svuda, sa decom bilo kog uzrasta.
Značaj i uloga igara bacanjem, hvatanjem i gađanjem je prvenstveno u tome što utiču na jačanje mišića ruku, ramenog pojasa i trupa, na jačanje zglobova,na razvoj mišića šake i prstiju.
Elementarne igre sa penjanjem, puzanjem i provlačenjem utiču na razvoj mišića ruku i ramenog pojasa, na pokretljivost zglobova ruku i nogu i na razvoj koordinacije pokreta.
Dizanjem i nošenjem se navikava dete na pravilno držanje tela, na razvoj okretnosti, kotrljanjem i kolutanjem se povećava elastičnost mišića, ligamenata i zglobova. Igre u različitim vremenskim uslovima doprinose povećanju otpornosti organizma.