Esej iz Osnova Sociologije

UVOD

Kao i država, pravo je istorijska tvorevina, nastala sa razvojem podele rada i ljudskih društava. Pravo je svuda oko nas, služi da nam olakša zajednički život i rad u državi, da nam da smernice, da nas kažnjava kada pogrešimo i da naposletku donese pravdu ako nam je nepravda učinjena. Zato je neophodno poznavati osnove prava i da nam ono bude predočeno tako da ga razumemo.
Pravo je najznačajniji društveni propis, jer ga donosi organizovana društvena zajednica, država, i pored svoje relativne autonomnosti i različitosti povezano je i sa ostalim društvenim propisima. U tom smislu je značajna međupovezanost prava, običaja i moralnih normi. Tako se neki pravni propis može po svojoj sadržini pojavljivati i u običajnoj i moralnoj normi (na primer, odnos svojine). Značajna je povezanost prava i običaja kroz takozvano „običajno pravo“,gde zbog značaja običaja za društveni život ono dobija značaj pravne norme (**).
Što je društveno složenije i razvijenije, to se pravo sve više odvaja od običaja i morala a pozitivno pravo od običajnog prava i prirodnog prava (***).

 
PRAVO
Sociološki pojam prava (pravo kao društvena pojava)

Kada je reč o sociologiji, treba istaći, da se ona zanima za pravo kao specifičnu društvenu pojavu, odnosno kao jedan od oblika kojim se reguliše društveno ponašanje ljudi. Pravo, naime teži da zajednički život ljudi učini što organizovanijim, racionalnijim i podnošljivijim, sprečavajući ih da se iscrpljuju u neprekidnim sukobima i sporovima, pri čemu je ono naročito usmereno na regulisanje ljudskih odnosa na području interesa.O suštini prava postoje različita teorijska shvatanja, među kojima su:

1. normativizam koji zastupa mišljenje da je pravo izrazito normativna pojava jer je pravna norma njegova osnovna i suštinska karakteristika iz koje proizilaze sve ostale njegove karakteristike. Po normativnom shvatanju, norma se sastoji iz dispozicije i sankcije gde se dispozicijom propisuje ponašanje a razlikuje se od ostalih normi time što je zasnovana na državnoj sankciji, što joj daje poseban značaj i snagu.
2. pravni fakticizam je antipod normativizmu, zasnovan na pravnom realizmu, predstavlja struju pravnog mišljenja, pozitivističko je i zasnovano na činjenicama i iskustvenim delatnostima.
3. integralizam kritikuju zbog previše širokog i nespecifikovanog gledišta koji zastupa. Po ovom shvatanju, suština prava nije ni u jednom pojedinačnom elementu koji ga čini (izvori i osnov prava, pravne vrednosti i norme, pravni subjekti i objekti, pravni odnosi, pravni sistem i poredak, pravna procedura, pravna ideologija), već u njihovoj integralnoj celini kao delu društvene celine u okviru koje regulišu odnose političke zajednice aparatima državne prinude.

Primarni cilj prava je da obezbedi funkcionisanje društva kao organizovane zajednice, što se postiže održanjem i razvojem postojećeg pravnog poretka, kao i regulisanjem odnosa među ljudima (naročito na području potencijalnih ili stvarnih sukoba) i pružanjem pravne zaštite pripadnicima određene države. Pritom ne treba zaboraviti da je pravo samo jedan od elemenata normativnog poretka društva, a ovaj opet samo jedan od segmenata globalnog društva. Sociološki pristup proučavanju prava podrazumeva da ono ne obuhvata samo sistem normi i pozitivnih propisa, nego i društvene odnose koji se njima regulišu i vrednosti i ciljeve koji sa njima žele da postignu.