Apsurdna egzistencija

Nihilistička umetnost možda je dosegla vrhunac u Beketovoj predstavi bez glumaca Dah, koja traje 35 sekundi. Scenografija se sastoji od hrpe otpadaka na pozornici osvetljene svetlom koje se polako gasi, zatim ponovo zasija (ali prigušeno), da bi naposletku podijum utonuo u tamu. Nema reči koje glumci izgovaraju, tek snimljen krik kojim predstava počinje, udahnut dah, izdahnut dah i identičan krik kojim predstava završava. Na ovaj način Beket je izrazio svoje shvatanje ljudske egzistencije, život je upravo to, samo jedan „dah“ i ništa više. Beketova predstava ukazuje na činjenicu da je besmisao zahvatio modernu epohu tako čvrsto, da je dopušteno pretpostaviti da nihilizam predstavlja nešto više od obične struje u savremenoj misli, ili samo neku mračnu pustolovinu njenih naprednih intelektualaca. Stoga, savremeni čovek ne treba biti ničeovac da bi primetio kako njegova utvara kruži u kulturi našeg vremena, niti treba doći do misli, zajedno sa Hajdegerom, da je nihilizam samo događaj zapadne istorije, da bi priznao: „ko na sebi nije iskusio moć onog ništa i nije doživeo njegova iskušenja, taj slabo poznaje našu epohu.
Nihilizam – reč koja je donedavno bila rezervisana samo za evropsku elitu – danas je izraz duboke nelagodnosti savremene kulture, pa se tako, na istorijsko- društvenom planu gomila sa procesima sekularizacije i racionalizacije, dakle „otrežnjenja“ i urušavanja moderne slike sveta, i stoga, na filozofskom planu, izaziva, što se tiče svetonazora i krajnjih vrednosti, nagrizanje vere i širenje relativizma i skepticizma. I koji se god stav zauzme pred njim, stav prihvatanja ili odbijanja, snošljivosti ili reakcije, svako može videti do koje mere je nihilizam ispunio istoriju osećanjima apsurda. Zahvaćen ovom pustinjom besmisla koja se ubrzano širila evropskom kulturom, Ernst Jinger je napisao:
„Zatvorim li oči, primećujem ponekad tmuran predeo na granicama beskonačnog, s kamenjem, liticama i planinama. Na dnu, na ivicama nekog crnog mora, prepoznajem samog sebe, majušnu figuru koja gotovo da je nacrtana kredom. To je moj isturen položaj, blizu ništa – i onde dole, u ponoru, svoju bitku vodim sam.“