Finansijsko izveštavanje

Uvod:

Revizija je napredan i složen zadatak, koji predstavlja mnogo više od jednostavnog proveravanja i kontrole tačnosti i autentičnosti knjiženja proverom izvorne dokumentacije. Naravno da ona obuhvata i te aktivnosti, ali samo kao deo detaljnijeg proučavanja preduzeća – kako ono posluje, sa kojim se rizicima suočava, kakvo je rukovodstvo i kontrola te kakve se finansijske odluke donose. Revizor 21. vijeka sve to mora uzeti u obzir i uključiti u svoju reviziju.

Uvođenje većeg stepena transparentnosti i primena međunarodnih standarda trebalo bi da stvore mnogo povoljniju klimu za ulaganja. Profesija revizora će dobiti na značaju, ali će se od nje i više očekivati. Posebno kako strani ulagači budu zahtievali izveštaje o dužnoj pažnji, oni će uspostavljati kontakte s revizorima. Kako se lokalni revizori budu sve više upoznavali sa MSR i logikom na kojoj se zasnivaju, postajaće sve sposobniji za pružanje kvalitetnih usluga, kako ulagačima tako i svojim klijentima. Uvođenje MSR će, verovatno više od ičega drugog, stimulisati promjenu odnosa revizora prema samoj reviziji – kako revizor pristupa potencijalnoj reviziji, kako izvršava rad i kako donosi zaključke.
Finansijsko izveštavanje u tržišnoj privredi

Na početku novog milenijuma finansijsko izveštavanje je suptilna mešavina starog i novog. Dvojno knjigovodstvo je staro preko pet vekova, ali još uvek se dobro pokazuje u svim situacijama i predstavlja stub u strukturi finansijskog izveštavanja.
Komponente koje čine komplet finansijskih izveštaja su:

1. Bilans stanja, koji prikazuje finansijsku poziciju firme na određeni dan, neutrošene ekonomske resurse kojima firma raspolaže za buduće poslovanje , obaveze koje ona ima prema drugim entitetima, kao i visinu njenog sopstvenog kao i pozajamnog kapitala.

2. Bilans uspeha, koji pokazuje profitabilnost biznisa u periodu za koji se taj biznis sastavlja.

3. Bilans sopstvenog kapitala ili izveštaj o promenama na kapitalu i rezervama, koji pruža analitički pregled promena do kojih je u obračunskom periodu došlo u visinu sopstvenog kapitala firme.

4. Bilans tokova gotovine, koji prikazuje priliv i odliv gotovine u istom periodu za koji je sastavljen i bilans uspeha.

5. Napomene i obelodanjivanja uz finansijske izveštaje.

Glavni korisnici finansijskih izveštaja su : Postojeći i potencijalni akcionari, postojeći i potencijalni zajmodavci, postojeći, potencijalni i bivši zaposleni, analitičari, novinari, ekonomisti, satiričari, istraživači, sindikati, berzanski posrednici, rejting agencije, poslovni partneri, dobavljači, kupci, konkurenti, vlada i njeni organi, poreski organi, zakonodavni organi, lokalne vlasti, javnost, poreski obveznici, zajmoprimci, potrošači i razne druge interesne grupe.

Finansijsko istraživanje ima brojne potencijalne ekonomske kosenkvence, u koje se mogu posebno apostrofirati sledeće:

1. (Re)Distribucija ekonomske moći. Finansijske informacije mogu uticati na (re)distribuciju bogatstva između raznih investitora. Razlike u pristupu informacijama mogu omogućiti bolje informisanim investitorima da povećavaju svoje bogatstvo na teret onih koji su slabije informisani.

2. Ukupan rizik i njegova alokacija. Finansijske informacije mogu uticati na ukupan obim nastalog rizika, kao i na raspodelu tog rizika između raznih učesnika u ekonomskoj utakmici. Na primer, dogovor o stimulaciji između investitora i menadžmenta, pored moralnog aspekta, istovremeno određuje i to kako se rizik deli između njih. Slično tome, zakonske obaveze koje su nametnute menadžmentu za nepovoljne ishode mogu uticati na ponašanje menadžmenta u izboru projekta, a time i na ukupan obim rizika ekonomije kao celine.

3. Ukupna potrošnja i proizvodnja. Finansijske informacije mogu da utiču na visinu formiranog kapitala, a posledično i na realokaciju društvenog bogatstva između potrošnje i investicija.

4. Alokacija ekonomskih resursa. Finansijske informacije mogu da utiču na to kako se investicije alociraju između raznih ekonomskih entiteta. Obim i sadržaj obelodanjivanja mogu izmeniti očekivanja investitora o relativnim nagradama i rizicima koji su skopčani sa nekim vrstama hartijama od vrednosti. U obimu u kome obelaodanjivanje zaista menja percepcije investitora u odnosu na relativne nagrade i rizike, investitori će se okrenuti poželjnijim investicijonim mogućnostima i izglednijim šansama za dobit.

5. Resursi koji su namenjeni za publikovanje raspoloživih informacija. Finansijske informacije mogu biti od uticaja na obim resursa koji je namenjen za proizvodnju, proveru, proširenje, obradu, analizu i interpretaciju obelodanjivanja