Život i doprinos Mihajla I. Pupina fizici i hemiji

УНИВЕРЗИТЕТ

НОВОМ

САДУ

ПРИРОДНО

–

МАТЕМАТИЧКИ

ФАКУЛТЕТ

ДЕПАРТМАН

ЗА

ФИЗИКУ

ЖИВОТ

ДОПРИНОС

МИХАЈЛА

ПУПИНА

ФИЗИЦИ

ХЕМИЈИ

дипломски

рад

Ментор

Кандидат

Проф

др

Капор

Кршић

Сњежана

Нови

Сад

јул

2006.

МИХАЈЛО И. ПУПИН

``А ЊЕГОВА ЛИЧНОСТ ЈЕ БИЛА ТАКВА ДА СЕ АТМОСФЕРА
МЕЊАЛА КАДА БИСТЕ ДОШЛИ У ЊЕГОВО ДРУШТВО, ИЛИ
КАДА БИ ОН УШАО У СОБУ. ПОСТОЈЕ ТАКВИ ЉУДИ И ЈА
САМ ИХ СРЕТАО. И ОН ЈЕ БИО ТАКАВ, АЛИ НА ДРУГАЧИЈИ
НАЧИН.   КАДА   БИСТЕ   СЕ   И   ВИ   НАШЛИ   У   ТАКВОЈ
ПРИЛИЦИ,ОСЕТИЛИ БИСТЕ ДА ЈЕ ТО ЗНАЧАЈАН ДОГАЂАЈ.
А КАДА БИ ИЗАШАО,БИЛО ЈЕ КАО ДА ЈЕ НЕКО ИСКЉУЧИО
ЕЛЕКТРИЧНО   ОСВЕТЉЕЊЕ.   ВЕОМА,  ВЕОМА   РЕТКА
ОСОБА.``

СИДОP

АБИ

МИХАЈЛО И. ПУПИН

1. У В О Д

Циљ овог дипломског рада јесте да осветли пре свега допринос Михајла
Пупина физици и хемији са данашње тачке гледишта. Рад је био повезан са
2004. годином када је обележавано 150 година од његовог рођења, али су
непланиране околости изазвале ово одступање од рока.
Како је у међувремену било много говора о овој теми, у договору са
ментором веома кратко је приказана биографија, а затим су детаљно описани
доприноси физици и хемији, а краће доприноси електротехници инспирисани
физиком. Кратко је приказан и његов друштвени живот.
Желим да захвалим проф. др Т. Халаши на предложеној теми којом ми је
омогућио да упознам живот и дело овог великана, мом ментору проф. др Д.
Капору на помоћи око избора литературе, подршци, разумевању и што ми је
оставио потпуну слободу интерпретације, мојим пријатељима М. Петковић и
С. Миленковић, који су помогли да овај рад овако изгледа, и на крају мојој
породици на безграничној подршци и љубави.

МИХАЈЛО И. ПУПИН

2. О ИМЕНУ И ДАНУ РОЂЕЊА

У књигама, енциклопедијама, разним чланцима, називима улица, установа
итд. На српском језику појављују се имена : Михаило и Михајло. До различитог
писања имена је дошло јер је у првобитном старословенском писму записано
име
``Михаил``, тако да су у новом писму на српском језику у употреби оба облика.
И сам Пупин је у почетку користио оба облика, а после само – Михајло, о чему
посто-је докази у Музеју Пупина у Идвору, у Архиву Србије у Београду, као и на
другим местима. Због тога треба користити само име Михајло.
Имену и презимену Пупин је додао реч

``Идворски``,

односно почетно

слово   И,   по   називу   родног   места,   пошто   се   у   Америци   средње   име   бира
произвољно.
          Као дан његовог рођења појављује се 27. септембар, затим 4. октобар, док
у новије време и 8. и 9. октобар, а као година рођења 1854.,1857. и 1858.
                   За погрешно бележење дана рођења долази јер је у књизи рођених
(   протокол   крштених   )   у   канцеларији   матичне   црквене   општине   у   родном
Идвору тај податак заведен према старом ( јулијанском ) календару, који је у
званичној   употреби   у   Српској   православној   цркви.   Под   редним   бр.   237   је
записано да је `` септембра 27, 1854. рођен, а октобра 4, 1854. крштен Михаил,
син   Константина   Пупина   и   мајке   Олимпијаде.``   Како   је   између   старог
( јулијанског ) и новог ( грегоријанског ) календара у XIX веку разлика износила
12 дана, значи да је Пупин рођен 9. октобра, а крштен 16. октобра 1854. године
по новом календару, који је углавном у јавној употреби у свету.
         Замена 1854. године 1858. годином десило се омашком у писању

( lapsus

calami

) 1888. год.

                  Још   једна   нетачна   година   рођења   је   1857.,   наведена   у   народној
енциклопедији српско – хрватско – словенској ( уредник проф. Ст. Станојевић,
издао Библиограф-ски завод д.д., Загреб 1928. у четири књиге, у  III књизи, стр.
605 : `` Пупин Михаило, др (1857. год., Идвор, Банат

).``

Није познато како је

настала та нетачност.
         Сам Пупин је објаснио настанак прве нетачности и оспорио другу, у писму
од  2.  новембра   1933.  год.  Влајку  Николину,  свештенику,  пароху  православне
цркве у Идвору, као и у писму од 3. децембра 1928. Павлу Хаџи Павловићу,
директору српско – америчке банке у Београду..
         Из његових писама произилази да је свештеник Дудварски погрешно узео
податак   о   датуму   крштења   (   4.   октобар   ),   уместо   о   датуму   рођења   (   27.
септембар ), јер су колоне биле једна поред друге, и да га је записао по старом
(  јулијанском  ) календару.  Уместо  1854. год.,  као годину  рођења  омашком  је
уписао 1858., јер је читаве године ( 1888. ) као последњу цифру уписивао број 8.
         Како су датуми 27. септембар, 4. и 8. октобар, као и године 1857. и 1858.
нетачни, произилази да је Михајло И. Пупин рoђен 9. октобра 1854. године.

МИХАЈЛО И. ПУПИН

            1883. год. је дипломирао, а дан пре тога постао је амерички држављанин.
Као   одличан   ученик   добија   стипендију   за   студије   математике   и   физике   у
Кембриџу у Енглеској ( 1883.-1885. ), а затим у Берлину ( 1885.-1889. ), код
чувеног теоријског и експерименталног физичара Хелмхолца.  Ту се посвећује
физичкој хемији и под руководством Хелмхолца докторира 1889. год. на тему

Осмотички притисак и његов однос према слободној енергији.``

1888. год. се у Лондону оженио са Саром Катарином Џексон, сестром свог

пријатеља и будућег колеге Вилијама Џексона, са којом је имао кћерку Варвару
( Барбара ).
            1889. год. се враћа у Америку, где започиње своју академску каријеру као
предавач   теоријске   физике  на  Одсеку   за   електротехнику  на   Рударској   школи
Колумбија универзитета.
                         Иако је био преоптерећен наставом, Пупин налази времена и за
истраживања, па су из тог доба његови први научни радови о протицању струје
кроз   разређене   гасове.   У   то   време,   у   сукобу   присталица   једносмерне   и
наизменичне струје Пупин је био уз Теслу.
             Између 1892. и 1895. год. предмет његових истраживања је електрична
резонанција.  Захваљујући  принципу  резонанције,  Пупин   је  успео  за   сложену
наизменичну струју извршити анализу исту какву је Хелмхолц, његов учитељ,
извршио за звук.
           Након Рентгеновог открића  Х-зрака крајем 1895. год., Пупин је већ 1896.
год. извео експерименте с флуоресцентним екраном чијом је применом скратио
време   експозиције   са   једног   сата   на   неколико   минута.   То   је   уствари   било
откриће секундарних Х-зрака.
                     15. априла 1896. год. оболео је од тешке упале плућа, од чега умире
његова супруга која га је неговала, што је веома тешко поднео. Повлачи се, и са
кћерком путује у село Норфолк где купује имање.

Имање у Норфолку

         После опоравка се посвећује свом најважнијем открићу које се односи на
математичко решење проблема преноса наизменичних телефонских струја по
водовима.  Он   креће   од   Лагранжевог   решења   за   вибрације   затегнуте   жице.
Разрађује   нову   математичку   теорију   преноса   осцилација   кроз   жицу   са
распоређеним   масама,   на   основу   чега   долази   до   потребних   величина   у
аналогном електричном моделу с уметнутим индуктивностима. С Пупиновим
кабловима   пренос   телефонских   сигнала   постаје   могућ   у   међуградским
размерама. На почетку ХХ века

``пупинизација``

започиње свој тријумфални пут.