Gasna hromatografija

Uvod
Hromatografija (od grč. χρώμα:chroma, boja grč. γραφειν:grafein pisati) je naziv za grupu laboratorijskih tehnika za razdvajanje komponenti smeša.
Pod hromatografijom se podrazumevaju različite metode koje se zasnivaju na različitoj raspodeli komponenata uzorka između dve faze, od kojih je jedna mobilna a druga stacionarna . Hromatografske metode uključuju kretanje smeše koja se ispituje i koja je rastvorena u mobilnoj fazi i kreće se kroz stacionarnu fazu. Ovom tehnikom se delovi smeše razdvajaju na komponente (kvalitativna analiza) i omogućava da se u kasnijoj fazi metode komponenta analizira i kvantitativno.
Hromatografija može biti analitička i preparativna. Preparativne hromatografske metode se bave razdvajanjem komponenti smeše radi dalje analize i smatraju se i metodom prečišćavanja. Sa druge strane analitičke hromatografske metode, gde se radi sa relativno malim količinama uzorka, određuju procentualni odnos komponenti neke smeše.
Drugim rečima, hromatografija je analitička metoda koja omogućava razdvajanje i kvantitativno određivanje supstanci koje su po strukturi slične i imaju slične hemijske osobine.

1. Hromatografija
Hromatografija (od grč. chroma, boja i grafein pisati) je zbirni naziv za grupu laboratorijskih tehnika za razdvajanje smeša. Ona uključuje kretanje ispitivanje smeše, rastvorene u “mobilnoj fazi”, kroz “stacionarnu fazu”, čime se delovi smeše razdvajaju i izoluju, te ih je moguće analizirati i kvantitativno odrediti. Hromatografija može biti analitička i preparativna. Preparativna hromatografija se bavi razdvajanjem komponenti iz smjese radi dalje obrade, te se može smatrati metodom prečišćavanja. U analitičkoj hromatografiji se obično radi sa malim uzorcima te se pokušava izmeriti relativni odnos komponenti u smeši. Hromatografija je jedna od vodećih analitičkih metoda i omogućava razdvajanje i kvantitativno određivanje supstanci veoma slične strukture i hemijskih osobina.

 
1.1. Istorija hromatografije
Prvu hromatografsku tehniku je pronašao ruski botaničar Mihail Cvet 1900. godine tokom svog istraživanja hlorofila. Koristio je staklenu kolonu koja je sadržavala kalcijum karbonat (CaCO3) da bi razdvojio biljne pigmente. Ovu metodu je opisao 30. decembra 1901. godine na 11. Kongresu naturalista i doktora (rus. “XI съезд естествоиспытателей и врачей”) u Sankt Petersburgu. Zanimljivo je da Mihailovo prezime “Tsvet” na ruskom jeziku znači boja, tako da je moguće da je hromatografiju nazvao po svom prezimenu.
Godine 1952. britanski naučnici Archer John Porter Martin i Richard Laurence Millington Synge su dobili Nobelovu nagradu za hemiju za svoje otkriće particione hromatografije. Od tada, hromatografija se brzo razvija. Naučnici su ubrzo otkrili da se principi Tsvetove hromatografije mogu primeniti na različite načine i varijante. U isto vreme, poboljšane su i unaprijeđene tehničke performanse hromatografije, omogućavajući razdvajanje veoma sličnih molekula.