да је рационалнија од било које друге методе снимања. Аерофотограметрија је поступак у коме
се на основу фотограметријских снимака, насталих снимањем из ваздуха, путем мерне камере
уграђене у труп летелице (авиона, хеликоптера или балона), прикупљају геометријски подаци о
објектима или појавама на физичкој површи Земље кроз примену основних технолошких
принципа фотограметрије. Принцип на коме почива, је у суштини формирање модела на основу
две фотографије истог терена за неко унапред задато растојање, које је компатибилно са
справом у којој се на основу изложених филмова обе фотографије добија модел терена у
познатој размери као стереоскопски утисак. Да би се постигао оптималан квалитет аероснимака
код употребе аерокамере на филм, снимање је потребно вршити у одређено доба године, ван
вегетационог периода. По правилу снима се у пролеће (март-април) или јесен (октобар-
новембар), када је вегетација најмања, око подне када су сенке најкраће, када нема јаких
ваздушних струја, и слично. Снимање се изводи по ведром времену, без присуства облака и
магле. Ниједан снимак не сме имати више од 5% облака, а положај Сунца би требало да буде
између 30° и 60°. За снимање користимо посебно грађене и калибрисане фотографске камере,
којима је олакшано одређивање орјентације снимка, односно реконструкција гометријских
односа приликом снимања. У аерофотограметрији камера се монтира у авион и обучно је
окомито усмерена према тлу.

2.1.

Примена аерофотограметрије

Аерофотограметрија се примењује на различитим подручјима премера и истраживања

захваљујући   веома   брзом   снимању   из   даљине   и   перспективе   вертикалног   аероснимка.   У
геодезији   аерофотограметрија   има   велики   значај   за   израду   регуларних   и   специјалних
геодетских планова и карата, за израду уздужних и попречних профила при пројектовању
комуникација, и слично.   аероснимци се често користе и у археологији, прдологији, геологији,
при бонитирању земљишта, хидротехници, урбанизму и регионалном планирању.

2.2.

Ортофото снимци

Један од продуката аерофотограметрије је дигитални ортофото снимак. Он приказује
комплетну топографију снимљеног подручја у ортогоналној пројекцији. Фотографија терена
пружа много информација, а разумљивија је од класичних векторских карата.

Слика1: ДОФ

Дигитални ортофото геометријски је исправљена фотографија у дигиталном запису,

настала као резултат рачунског превођења дигиталних снимака из централне у ортогоналну
пројекцију. На тај начин добијамо по изгледу фотографски план, а по геометријским
карактеристикама план који се подудара са класичним геодетским премером. Прије свега, овом
методом се снимају дуги појасеви земљишта, за врло кратко вријеме, уз мање трошкова у
односу на поларну методу. Процес израде топографских подлога је, такође, бржи и јефтинији.
Ову методу неисплативо је користити за мала подручја снимања.