АЛФА БК УНИВЕРЗИТЕТ

ФАКУЛТЕТ ЗА ФИНАНСИЈЕ, БАНКАРСТВО И РЕВИЗИЈУ

БЕОГРАД

МАСТЕР СТУДИЈЕ

Студијски програм: Међународна трговина и

бизнис

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРОИЗВОДЊА БИОГОРИВА

Предмет: Енергетска ефикасност

Ментор: Студент:

Проф. др Лариса Јовановић

Џујовић Ђурђица

Бр. Индекса: 2017/1902

Београд, 2018.

САДРЖАЈ

УВОД...................................................................................................................................................3
1. ЗНАЧАЈ И ПОЈАМ БИОГОРИВА.............................................................................................4
2. БИОМАСА И ПРОЦЕСИ ЊЕНЕ КОНВЕРЗИЈЕ....................................................................6

2.1. Течна биогорива и њихова подела..........................................................................10
2.2. Сировине за течна биогорива прве генерације..................................................16
2.3. Сировине за течна биогорива следећих генерација........................................20

ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................................26
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................................28

Производња биогорива пружа нове могућности за коришћење

пољопривредних и енергетских усева, остатака у пољопривреди и шумарству
и токова отпада. Осим тога, еколошки, социјални и економски позитивни
утицаји су препознати као последица производње и коришћења биогорива.
Диверзитет   сировина   и   велики   број   начина   производње   чини   обрачун
учинка   биогорива   у   погледу   емисије   гасова   са   ефектом   стаклене   баште
прилично сложеним у поређењу са фосилним горивима. Будућност развоја
биогорива   у   великој   мери   зависи   од   политичке   подршке   и   технолошког
коришћења   нових   обећавајућих   опција   које   користе   лигноцелулозну
биомасу,   биомасу   водених   система   итд.   и   успостављања   праведног,
јединственог   тржишта   са   фосилним   горивима   у   смислу   израчунавања
емисија гасова са ефектом стаклене баште.

Течна биогорива тренутно представљају најзначајнију врсту

алтернативних горива, и чине око 5% укупних горива која се користе у
друмском саобраћају у Европској унији. Велики део чине биогорива која су
намешана са конвенционалним горивима (етанол у бензину и
биодизелнамешан са дизел горивом).

1. ЗНАЧАЈ И ПОЈАМ БИОГОРИВА

“....

Коришћење биљног уља као горива у данашњем тренутку може се

чинити безначајним. Међутим током времена и овакви производи могу

бити значајни као што су данас производи добијени прерадом нафте....“

Рудолф Дизел

, 1912 године, у патентној пријави

Најзначајније обележје 20 века свакако је апсолутна доминација нафте,

као погонског горива за транспорт и механизацију. Нафта је пре свега,

значајна   због   велике   топлотне   моћи,   приличне   распрострањености
налазишта и релативно једноставне експлоатације и манипулације. Погодна
је за различите видиве прераде па се из ње може добити широка лепеза
производа за врло различите намене. Поред тога нафта је значајна сировина у
хемијској индустрији. Са развојем индустрије, нарочито хемијске потрошња
нафте је све више расла а њена цена на тржишту узроковала је економске
поремећаје који су довели до поскупљења основних животних намирница
што је неминовно довело до пада животног стандарда становништва, а свет
поделила у две категорије на оне који је имају и оне који је немају.  Нафта се
добија   се   из   фосилних   остатака,   дакле   необновљивих   извора   тако   да
стручњаци предвиђају скоро исцрпљивање њених извора, што је сврстало
нафту   у   ред   стратешких   сировина.   Најразвијеније   земље   које   су   уједно   и
највећи   потрошачи   нафте   одавно   су   почели   да   развијају   програме   за
производњу алтернативних горива које би смањило употребу нафте и можда
чак њену потпуну замену и то кроз употребу алтернативних извора енергије
који се добија од обновљивих извора.

Истраживања су показала да су најперспективнија алтернативна

горива   тзв.   биогорива,   односно   горива   добијена   из   биомасе.   Једно   од
алтернативних   горива   које   се   добија   из   обновљивих   извора,   свакако   је
биодизел. Биодизел је комерцијални назив за метил – естар (МЕ) без додатог
минералног   горива.   Биодизел   је   стардардно   течно   неминерално   гориво.
Биодизел је потпуно биоразградив није токсичан, редукује штетне гасове који
стварају ефекат стаклене баште.

Биогорива је назив за горива која или сама спадају у биомасу или су

настала   прерадом биомасе (тј.   живих   организама   (биљака,   животиња,
микроорганизама),   те   као   таква,   за   разлику   од фосилних   горива,   спадају
у обновљиве   изворе   енергије.   У   биогорива   се   убрајају   и   горива   која
су нуспродукт других процеса, и која би иначе била отпад.

Појам „биомаса“ може се дефинисати на различите начине. У најширем

смислу,   биомаса   представља   материју   биолошког   порекла   или   органску
материју   (сачињену   од   природних   једињења   угљеника),   која   се   може
користити   на   разне   начине   и   превести   у   различите   облике   енергије
(топлотну, механичку или електричну), гасовита, течна или чврста горива
(и/или у тзв. „зелене“ хемикалије или биохемикалије ).

Дефиниција појма „биомасе“ налазе се у многим правним одредбама и

програмима   различитих   земаља,   који   подржавају   развој,   истраживање   и
промоцију   биомасе   као   алтернативног   извора   енергије.   У   САД,   појам
„биомаса“ први пут је уведен од стране Конгреса у Акту о термоелектранама и
индустријском гориво из 1978. год., у коме је наведено да је то „органска
материја, која је доступна на обновљив начин, укључујучи пољопривредни
отпад и остатке, дрво и дрвни отпад и остатке, животињски отпад, градски
отпад и водене биљке“. Према директиви Европске уније 2003/30/ЕЦ, која је
позната као директива о биогоривима, биомаса представља биоразградиве
делове   производа,   отпада   или   остатака   из   пољопривреде   (биљног   и
животињског   порекла),   шумарства   и   сродних   индустрија,   као   и
биоразградиве   делове   индустријског   и   градског   отпада.   Ова   директива
замењена је директивом о обновљивим изворима 2009/28/ЕЦ, која на веома
сличан   начин   даје   опис   биомасе   као   биоразградивих   делова   производа,
отпада   или   остатака   из   пољопривреде   (биљног   и   животињског   порекла),
шумарства и сродних индустрија укључујући рибарство и аквакултуру, као и
биоразградивих делова индустријског и градског отпада.

Закон о енергетици Републике Србије дефинише биомасу у складу са

Директивом 2003/30/ЕЦ, док се Национални акциони план за коришћење

Hanna, Xu, M.A. Isom, L. Y.,: „

Green“ chemicals from renewable agricultural biomass-a mini review

Open Agr. J. 2 (2008) стр. 56..

Proizvodnja biogoriva

Problemi sa sadržajem

Problemi sa kupovinom i pristupom

Tehnički problemi

Kršenje pravila

Ostalo

Više u Geodezija

Rudničke vode

Aerofotogrametrijsko snimanje

Geodetski radovi kod sleganja objekata

Više u Hemija

Kiseonik

Eugenol i njegovi bioaktivni derivati

Vitamini rastvorljivi u lipidima