Kontrola emisije industrijskih otpadnih voda u industriji obojenih (ne-feroznih) metala

1.1. Opšte informacije
U metalurgiji obojeni metali su metali koji u malim količinama sadrže gvožđe. Primenjuju se zbog pogodnih karakteristika kao što su mala težina (Al), nemagnetna svojstva ili otpornost na koroziju (Zn), veća provodljivost (Cu), neki obojeni metali se koriste i u proizvodnji gvožđa i čelika (1).
U savremenom građevinarsvu najveću primenu ima crni metal, pre svega čelik, čak do 95%, međutim u pojedinim oblasima manje ili više zastupljena je upotreba obojenih metala ili njihovih legura. Najčešće su to aluminijum, bakar, cink i olovo, takođe u grupu obojenih metala spadaju još i kalaj, kadmijum, plemeniti metali, legure gvožđa, nikl, kobalt, ugljenik i grafit (2).
BAT je najbolja dostupna tehnika, najefikasnija i najnaprednija faza u razvoju određenih aktivnosti i načina njihovog obavljanja koja predstavlja osnov za dostizanje graničnih vrednosti emisija, projektovane su tako da spreče ili gde to nije izvodljivo smanje emisije i uticaj na životnu sredinu u celini.
BREF je serija referentnih dokumenata koji obuhvataju, koliko god je primenjivo, listu industrijskih aktivnosti u Aneksu 1 EU IPPC direktive. Oni pružaju opise niza industrijskih procesa i, na primer, njihove odgovarajuće radne uslove i stope emisije (3).
Originalni BREF dokument za Obojene (neferozne) metale je 2001. godine usvojen od strane Evropske komisije. BREF dokument koji je korišćen kao izvorna literarura ovog rada je rezultat pregleda originalnog BREF dokumenta (4).
1.2. Bakar i legure od bakra
Relativno mali broj rafinerija proizvodi rafinisani bakar od primarnih i sekundarnih sirovina. Produkti iz rafinerija bakra predstavljaju glavni izvor sirovina za industriju obrade bakra (4).
Bakarni poluproizvodi i proizvodi imaju široku primenu u oblastima telekomunikacija, električnih instalacija, teške industrijske opreme, klimatizacije, građevinske industrije, automobilske indstrije, bele tehnike, elektronike, izmenjivača toplote i vodosanitarnih i grejnih instalacija (5).
Oko 80% bakra na svetu potiče iz ruda u kojima je bakar prisutan kao sulfidni mineral, na primer, halkopirit (CuFeS2)(najzastupljenija ruda bakra), bornit (šareni bakarni pesak – Cu5FeS4) i halkozin (Cu2S). Ove rude obično sadrže oko 0.5-2% bakra. Ostatak primarne proizvodnje potiče od ruda u kojima je bakar prisutan u obliku silikata, karbonata, sulfata i oksida koji su nastali uticajem vremena i oksidacijom sulfidnih minerala. Oko 30% ukupne proizvodnje bakra dobija se iz sekundarnih i otpadnih materijala koji se recikliraju (6).
Oblikovanje bakra uključuje valjanje, izvlačenje, ekstrudiranje i/ili kovanje bakra ili legura od bakra. Sirovine za industriju obrade bakra su:
• bakarne šipke,
• bakarne žice sa kvadratnim poprečnim presekom,
• pravougaone bakarne pogače ili ploče,
• bakarni listovi i
• cilindrične cevi.
koje su livene u rafineriji bakra.