Univerzitet u Novom Sadu
Prirodno- matematički fakultet
Departman za hemiju, biohemiju i
zaštitu životne sredine
Kontrola emisije industrijskih otpadnih voda u industriji obojenih (ne-
feroznih) metala
-Seminarski rad-
Predmetni profesor:
Prof. dr Dragana Tomašević Pilipović
Student:
Milica Gajinović
Sofija Đukanović
Novi Sad, 2021.
Lista skraćenca
BAT
Best Available Technology
EU
Evropean Union
IPPC
Integrated Pollution Prevention and Controle
ISO
International Organization for Standardization
PCDD/F
Polychlorinated dibenzo-p-dioxins and dibenzofurans
PGM
Platinum Group Metals
TVOC
Total Volatile Organic Carbon
VOC
Volatile Organic Compounds
1
1. UVOD
1.1. Opšte informacije
U metalurgiji obojeni metali su metali koji u malim količinama sadrže gvožđe. Primenjuju se
zbog pogodnih karakteristika kao što su mala težina (Al), nemagnetna svojstva ili otpornost na
koroziju (Zn), veća provodljivost (Cu), neki obojeni metali se koriste i u proizvodnji gvožđa i
čelika (1).
U savremenom građevinarsvu najveću primenu ima crni metal, pre svega čelik, čak do 95%,
međutim u pojedinim oblasima manje ili više zastupljena je upotreba obojenih metala ili njihovih
legura. Najčešće su to aluminijum, bakar, cink i olovo, takođe u grupu obojenih metala spadaju
još i kalaj, kadmijum, plemeniti metali, legure gvožđa, nikl, kobalt, ugljenik i grafit (2).
BAT je najbolja dostupna tehnika, n ajefikasnija i najnaprednija faza u razvoju određenih
aktivnosti i načina njihovog obavljanja koja predstavlja osnov za dostizanje graničnih vrednosti
emisija, projektovane su tako da spreče ili gde to nije izvodljivo smanje emisije i uticaj na
životnu sredinu u celini.
BREF je serija referentnih dokumenata koji obuhvataju, koliko god je primenjivo, listu
industrijskih aktivnosti u Aneksu 1 EU IPPC direktive. Oni pružaju opise niza industrijskih
procesa i, na primer, njihove odgovarajuće radne uslove i stope emisije (3).
Originalni BREF dokument za Obojene (neferozne) metale je 2001. godine usvojen od strane
Evropske komisije. BREF dokument koji je korišćen kao izvorna literarura ovog rada je rezultat
pregleda originalnog BREF dokumenta (4).
1.2. Bakar i legure od bakra
Relativno mali broj rafinerija proizvodi rafinisani bakar od primarnih i sekundarnih
sirovina. Produkti iz rafinerija bakra predstavljaju glavni izvor sirovina za industriju obrade
bakra (4).
Bakarni poluproizvodi i proizvodi imaju široku primenu u oblastima telekomunikacija,
električnih instalacija, teške industrijske opreme, klimatizacije, građevinske industrije,
automobilske indstrije, bele tehnike, elektronike, izmenjivača toplote i vodosanitarnih i grejnih
instalacija (5).
Oko 80% bakra na svetu potiče iz ruda u kojima je bakar prisutan kao sulfidni mineral, na
primer, halkopirit (CuFeS
2
)(najzastupljenija ruda bakra), bornit (
šareni bakarni pesak -
Cu
5
FeS
4
)
3
2. OPIS TEHNOLOGIJE
2.1. Industrija obrade bakra
Za obradu bakra se koristi pet različitih procesa, plus varijacije unutar tih procesa (Slika 1):
Vruće valjanje,
Hladno valjanje,
Rastezanje (izvlačenje),
Kovanje,
Žarenje.
Slika 1. Dijagram toka procesa obrade bakra
2.1.1. Vruće valjanje
Vruće valjanje se izvodi na temperaturama iznad temperature rekristalizacije
1
metala.
Zbog toga metal postaje fleksibilniji i lakši za obradu (7). Vruća obrada je standardni korak u
proizvodnji legura u kojoj dolazi do razbijanja dendritne očvrsnute mikrostrukture prisutne u
svim odlivcima. Neke legure, poput visoko pocinkovanog mesinga, bronze i niklovanog srebra,
uglavnom postoje u α+β dvofaznom stanju. Njihova sposobnost da se obrađuju na hladno je
ograničena, te se oni uobičajeno isporučuju u ekstrudiranom i/ili lagano izduženom obliku
bliskom njihovoj konačnoj formi i obliku. Tada se za izradu koponenti koristi vruće kovanje ili
mašinska obrada (8).
1
Temperatura rekristalizacije je ona temperatura na kojoj se struktura kristalne rešetke metala preorijentiše.
