Osnovi satelitske geodezije

Osnovi satelitske geodezije

UVOD U SATELITSKU GEODEZIJU

Razvojem nauke i tehnike u drugoj polovini 20. veka, stvaraju se neophodni preduslovi za nastanak i razvoj nove metode u pozicioniranju objekata i pojava na površini Zemlje, pozicioniranju iz svemira uz pomoć veštačkih satelita.
Jedan događaj je imao presudnu ulogu povodom toga. 04. oktobra 1957. god. naučnicima u Sovjetskom savezu polazi za rukom da uspešno lansiraju u kosmos prvi veštacki satelit pod imenom Sputnjik 1.
Počev od tada razvoj satelitske geodezije može se podeliti u nekoliko faza:
•     1958. do 1970.   Ovaj period karakteriše razvoj osnovnih metoda satelitskih opažanja, kao i računanje  i analiza satelitskih orbita.
•    1970.  do 1980.   Drugu fazu karakerišu brojni projekti koji omogućavaju precizna laserska merenja rastojanja do Meseca, kao i lasersko merenje iz satelita nivoa mora i okeana što omogućava precizno određivanje nivoa nulte nivooske površi.
•    1980.  do 1990.   U ovom periodu nastupa operacijalizacija satelitskih tehnika u geodeziji, geodinamici i premeru. Posebno su bitna dva aspekta te operacijalizacije.
•    Global position sistem GPS je doživeo takva poboljšanja u osobinama i tačnosti da je, skoro, došao u stanje da u potpunosti zameni klasične terestričke metode u državnom premeru. Kao najbitniji rezultat ove faze je uspostava navigacionog sistema NAVSTAR GPS.
•    Drugi aspekt se odnosi na nivo tačnosti merenja rastojanja laserom. Preciznost je dostigla taj nivo da je to omogućilo globalno merenje pomerenja tektonski ploča.
•    1990.  DO 2000.    Dolazi do sistematizacije i uređenja međunarodnih i nacionalnih permanentnih službi. Prva takva služba na međunarodnom nivou je Međunarodna služba za rotaciju i referentne sisteme IERS.
•    2000 pa do danas.     Nastavlja se sa razvojem tehnika opažanja i instrumanata. Projekti koji su i danas aktuelni su:
–    Lansiranje satelita namenjenih određivanju gravitacionog polja                           CHAMP,GRACE I GOCE