Gradjansko pravo

21.Izjava volje

• Izjava volje je najznačajnija pravna činjenica za nastanak pravnog posla. Ona je pretpostavka svakog pravnog posla, ali se ne može poistovetiti sa pravnim poslom, jer se pored nje zahtevaju i drugi uslovi kao što su poslovna sposobnost, forma itd. Po svojoj prirodi volja je psihološka kategorija koja se formira u ljudskoj svesti.
• Pravno relevantna je ona volja koja sadrži svest o pravnim posledicama preduzete pravne radnje i nameru subjekta da zaključeni pravni posao proizvede pravna dejstva. Svest o zaključenju pravnog posla znači da subjekt koji izjavljuje volju može da shvati pravne posledice svojih pravnih radnji. To znači da lica do određenog stepena zrelosti (mlađi maloletnici), duševno obolela lica, lica pod uticajem droge, alkohola itd. ne mogu biti svesna pravnih posledica svoje izjavljene volje. Pored svesti potrebno je da volja sadrži nameru da se pravni posao zaključi. Da bi volja proizvela pravno dejstvo potrebno je da se na neki način izrazi. Za pravo je relevantna samo ona volja koja se može saznati ili na neki način manifestovati. To se čini izjavom volje.
• U zavisnosti od toga koja volja proizvodi pravna dejstva: unutrašnja volja (volja u formiranju) ili izjavljena volja nastale su dve teorije: a) teorija volje i b) teorija izjavljene volje.
• Naše zakonodavstvo i pravna teorija prihvatile su teoriju izjavljene volje, s tim što se ne zanemaruje i način formiranja volje.
• Prednosti izjavljene volje su u tome što se može neposredno saznati ili se utvrditi indirektnim putem na osnovu okolnosti, a u slučaju spora lakše je dokazati.
• Mentalana rezerva je nesaglasnost između izjavljene i unutrašnje volje. Ona postoji u slučaju kada jedna strana u pravnom poslu izjavi volju da nešto želi, a u sebi zadrži rezervu da ono što je izjavila zapravo ne želi, da bi se kod druge strane stvorila predstava da se to što je izjavljeno hoće iako se u stvari neće.
• Prema ZOO ”volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima, uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju”.
• Volja je izrična kada stranka preduzima takve radnje kojima se direktno pokazuje određena namera.
• Posredna, indirektna izjava volje postoji kada se lice tako ponaša, odnosno preduzima takve radnje na osnovu kojih se posredno, ali sigurno može utvrditi njeno postojanje.
• Prema ZOO ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude.
• Da bi pravni posao nastao volja mora imati određene osobine.
• Izjavljena volja mora biti: slobodna, ozbiljna, stvarna i usmerena na nešto što je moguće ostvariti.
• Slobodno izjavljena volja je ona koja nije posledica zablude, prevare, prinude ili pretnje stranke koja je izjavljuje.
• Volja je ozbiljna ukoliko izražava nameru izjavioca da se pravno obaveže.
• Stvarna je ona volja koja nije prividna (simulovana).
• Volja mora da se odnosi na nešto što je faktički i pravno moguće.
• Pod faktičkom mogućnošću podrazumeva se nešto što je ostvarivo imajući u vidu redovan tok stvari.
• Pravna mogućnost znači da volja mora biti uperena na nešto što pravnim i moralnim normama nije zabranjeno.

22.Kauza pravnog posla

• Kauza pravnog posla predstavlja neophodan uslov za nastanak pravnog posla. Kauza pravnog posla je odgovor na pitanje zašto se nešto duguje, odnosno zbog čega se dužnik obavezuje.
• Kauza bi bila uzrok, povod, razlog, cilj nastanka pravnog posla.
• Prema klasičnom shvatanju kauza je cilj koji strane u pravnom poslu žele da postignu. Taj cilj je uvek isti u ugovorima iste vrste. Kod dvostrano obaveznih ugovora obaveza jedne strane je osnov obaveze (kauza) druge.
• Pristalice negatorne teorije o kauzi odriču značaj kauze. Po njihovom mišljenju ona je nepotrebna jer se može supsituisati uslovima ugovora ili njegovim predmetom.
• Za autore koji prihvataju subjektivno shvatanje kauze, ona je čisto psihološki element koji pokreće volju pojedinca da zaključi pravni posao.
• Za pristalice objektivnog shvatanja kauza je ekonomski ekvivalent koji strane u pravnom poslu žele da postignu, zaključujući ga. Kauza po njihovom mišljenju nema ništa zajedničko sa motivima. Ona predstavlja imovinsku ravnotežu između strana u teretnim ugovorima.
• Mešovite teorije o kauzi uzimaju u obzir i subjektivne i objektivne elemente.
• U okviru ovih teorija ne postoji jedinstveno mišljenje, pa neki ugovori daju prevagu subjektivnim, a drugi objektivnim elementima kauze.
• Kauza nije ni psihološki, ni ekonomski fenomen nego pravni cilj koji strane imaju u vidu zaključujući pravni posao.