Graficki adapter

Opšte o grafičkim kartama

Slike koje vidite na vašem monitoru su napravljene od sićušnih tačaka koje nazivamo pikselima. Na većini monitora ekran prikazuje preko milion piksela, a računar mora da odluči šta da radi sa svakom tačkom u cilju stvaranja slike. Da biste to uradili, potreban je prevodilac – nešto da preuzme binarne podatke iz procesora i pretvori ga u sliku koju možete videti. Osim ako računar ima grafičku karticu ugrađenu u matičnu ploču, taj prevod se odvija u grafičkoj kartici.
Prisustvo grafičke karte već duže vreme se podrazumeva u toj meri da svaki PC jednostavno odbija da radi ukoliko nema bar neku varijantu hardvera ove namene. Međutim, kako se od najjednostavnijih video adaptera sposobnih da prikažu jedino tekst i jednostavnu grafiku stiglo do moćnih grafičkih procesora koji su u stanju da virtuelnom prostoru daju visok stepen vizuelne i mehaničke realističnosti i koji po svojoj snazi često zasenjuju centralne procesore računara u koji su smešteni?
Prvobitni video adapteri na familiji PC računara nosili su oznake MDA (Monochrome Display Adapter) i CGA (Color Graphic Adapter). Oba su na tržište plasirana 1981. godine i bili su namenjeni različitim grupama korisnika.
Namenjen pre svega poslovnim korisnicima, MDA je kao grafički adapter imao izuzetno skromne mogućnosti. Jedini režim rada u kom je ovaj adapter mogao da radi bio je tekstualni, i u njemu je prikazivao matricu od 80 x 25 ANSI znakova koji su bili definisani u ROM-u adaptera i korisnik ih nije mogao menjati. Režim rada ovog adaptera i dan-danas predstavlja osnovni režim rada svih grafičkih kartica. Takođe, samostalno generisanje piksela na osnovu ASCII kôdova mapiranih na skup znakova smešten u ROM-u kartice predstavlja prvi vid rane akceleracije.
Posao grafičke kartice je kompleksan, ali njen način rada i komponente je lako razumeti.
Komponente grafičke kartice rade zajedno na istim principima. CPU, radeći zajedno sa softverskim aplikacijama, šalje informacije o slici grafičkoj kartici. Grafička kartica odlučuje kako koristiti piksele na ekranu da se stvori slika. To onda šalje tu informaciju monitoru preko kabla.
Kreiranje sliku od binarnog podataka je zahtevan proces. Za upućivanje 3D sliku, grafička kartica prvo stvara žice, okvir od ukupne prave linije. Zatim, ona rasterizuje sliku (popunjavanje preostalih piksela). Ona takođe dodaje osvetljenje, teksturu i boju. Za brze igre, računar mora da prođe kroz ovaj proces oko šezdeset puta u sekundi. Bez grafičke kartice za izvršavanje neophodnih proračuna, obim posla bi bio previše za računar. Grafička kartica ostvaruje ovaj zadatak pomoću tri glavne komponente:
• Matična ploča
• Procesor
• Memorija
Istorijat

Prva grafička karta, koja je puštena u prodaju kad i prvi IBM PC, je razvijena od strane IBM-a 1981.god. Ovaj adapter se zvao MDA (Monochrome Display Adapter) i mogao je da radi samo u tekstualnom modu,pri tom pokazujući 80 kolona i 25 linija (80×25) teksta na ekranu. Imao je 4KB video memorije i prikazivao je jednu boju, beo ili zelen tekst na crnoj pozadini. Imao je analogni izlaz za povezivanje sa monitorom i paralelni port za povezivanje sa štampačem.