IPv6 adresni standard

IPv6 je protokol koji je definisan da zameni protokol IPv4, koji se trenutno koristi na Internetu. Sadašnja verzija
Internet protokola (IPv4) nije se bitno promenila još od svog definisanja dokumentom RFC 791 (Internet Protocol)
DARPA Internet Program Protocol Specification) koji je objavljen 1981. godine. IPv4 se pokazao kao robustan protokol i
lak za implementaciju, zbog čega se probio kao glavni protokol na kome se zasniva današnji Internet. Ipak inicijalni
dizajn IPv4 nije predviđao okolnosti koje su se pojavile ekspanzijom i popularnošću Interneta i računarskih
tehnologija.Ove okolnosti se ogledaju u sledećim problemima i potrebama:

1. Trenutni eksponencijalni rast Interneta i postepen nedostatak IPv4 adresnog prostora. U 2015. godini smo dosegli
   broj od 3 biliona korisnika na internet.
2. Pojava mobilnih korisnika (laptopi, mobilni , tablet PC i sl.) je učinila da sada jedan korisnik ima potrebu za 2 ili
   3 IP adrese
3. Transport, najnoviji automobili su opremljeni IP adresama kako bi se mogli nadgledati, korištenje interneta u
   avionima i brodovima je postao standard. Npr. taxi služba koristi IP adresu za označavanje trenutne lokacije ali i
   za servise stampanje fiskalnih računa.
4. Potrošačka elektronika, npr postoje smart home frižideri koji su u stanju da detektuju ako ne postoji neki artikal iz
   predefinisane liste u frižideru i da se spoji na online store, napravi naruđbu i vlasnik samo treba da potvrdi
   kupovinu. Online prodavnice neretko imaju i dostavu koja te artikle donese na kućnu adresu. Da ovo nije daleka
   budućnost govori i činjenica da svi noviji TV aparati imaju ugrađenu mrežnu karticu.
   Za IPv4 pravljeni su dodaci koji bi rešili neke od ovih problema. Da bi se produžio vek IPv4 osmišljeni su mehanizmi za
   bolje iskorišćenje adresnog prostora, kao što su NAT (Network Address Translation), CIDR (Classless Interdomain
   Routing), DHCP (Dynamics Host Configuration Protocol).
   Naravno svi ovi mehanizmi su samo dali vremena kreatoru novog protokola, a nisu ni u kom slučaju bili krajnje rešenje.
   Prvobitno je ideja bila da se razvije IPv5, koja je bila bazirana na postojećem IPv4 brojnom sistemu i koja je prvenstveno
   bila osmišljena kao real – time streaming protokol. U toku osmišljavanja rešenja adresiranja razvijen je i IPv6, IPv7, IPv8
   te IPv9