Pojam društvenih medija

Нагли развој интернета током деведесетих година XX века створио је дотад непознато средство масовне комуникације и размене информација. На самом почетку интернет је углавном служио за размену научних информација. Данас је постао саставни део сваког домаћинства и глобално средство комуникације милиона људи. Почетком XXI века, даљим развојем интернета и нових технологија, појављују се и прве друштвене мреже. Компаније су принуђене да пређашње традиционално пословање и маркетиншке активности ускладе са новим пословним окружењем и захтевима тржишта.

Комуникација у маркетиншке сврхе има за циљ да информише купца о производу, услузи и/ или бренду, изгради дугорочан однос поверења и утиче на одлуку о куповини. Захваљујући Интернету и масовној употреби информационо-комуникационих технологија, а нарочито појавом друштвених мрежа, створено је ново дигитално окружење у коме је комуникација брза, двосмерна али и у коме и потрошач може јавно да искаже своје мишљење, задовољство или незадовољство. Присуство компаније на Интернету и друштвеним медијима усмерено је на различите циљеве, између осталог на: увођење и промовисање нових производа и услуга, освајање нових тржишта, унапређење односа са заједницом, унапређење продаје и друге. Дигиталне комуникације су под утицајем свакодневног развоја постојећих и креирања нових друштвених мрежа. Неке од најзначајних и глобално коришћених друштвених мрежа у овом тренутку су: Фејсбук, Тик-Ток, Инстаграм, Јутјуб, Твитер, Пинтерест, Снепчет.

Друштвене мреже окупљају људе сличних интересовања у форми онлајн заједница. У тим заједницама, где милиони корисника свакодневно размењују информације, компаније су морале да прилагоде свој начин комуницирања и оглашавања. Могућност двосмерне комуникације и непосредног контакта са потрошачима, тј. корисницима услуга омогућило је и мањим компанијама које немају милионске буџете за маркетинг и традиционалне канале масовног комуницирања, да њихови производи/услуге допру до шире јавности, тј. да се она са њима упозна. Овде је битно не само активно комуницирање важних информација већ и грађење дугорочних односа са потрошачима и уважавање њиховог мишљења. Осим тога, мора се водити рачуна да визуелни идентитет бренда, тј. неке компаније, производа и другог буде у свим медијима препознатљив и недвосмислен. Ово важи и за начин комуницирања, наравно, уз одређена прилагођавања врсти медија и различитој публици која је на њима присутна.