Interkulturni menadzment

1. Uloga i značaj interkulturnog menadžmenta u procesu poslovanja
Aktivnosti velikog broja kompanija prevazilaze okvire matične zemlje i svet ulazi u eru globalnih svetskih aktivnosti koja podrazumeva svetsku proizvodnju, distribuciju i veliki broj multinacionalnih spajanja i pripajanja, kao i pojavu globalnih strateških alijansi. Za sve veći broj kompanija, međunarodni ugovori predstavljaju sastavni deo poslovanja. Uspešno poslovanje je moguće ukoliko se razumeju kulturne razlike i pravila učesnika iz različitih krajeva sveta. Pre svega, naivno je ući u međunarodne pregovore verujući da su „na kraju krajeva ljudi prilično isti ma gde bili i ponašaju se slično nama“.
Da bi se stiglo do ostvarenja cilja kojem teži svaka strana u pregovorima „ugovorn posao“ neophodno je potpuno razmeti druge. Da bi se stiglo do zaključenja ugovora, neophodno je pregovaranje. Poznavanje interkulturnog menaxmenta pomaže da se razume poslovanje na drugom tržištu, da se u zavisnosti od druge kulture kršenje obećanja toleriše, očekuje ili čak i priželjkuje. Retko je lakše primeniti ugovor u stranoj nego u svojoj zemlji.
Tako na primer, u SAD ugovori su dugi jer se svaka nepredvidiva situacija mora unapred predvideti i razraditi. Velika pažnja se posvećuje detaljima kako bi se izbegle dvosmislenosti.
U anglosaksonskim kulturama potpisivanje ugovora simbolizuje nameru da se ispune navedeni uslvi.
Kod Kineza, ugovor predstavlja početak, a ne kraj. Njihov pristup je da se pregovori baziraju na ljudskim odnosima, a glavna brige je usmerena na stavaranje veze prijateljstva.
Japancima je cilj stvaranje odnosa a ne ugovor. Potpisivanje ugovora je započinjannje odnosa. Veruju da je partenrstvo predmet promena tokom vremena i da jedna strana ne treba da koristi nepravednu prednost spleta srećnih događaja.
Nemci se striktno pridržavaju ugovora. Ugovor je razjašnjen do najsitnijih detalja, uključujući i ono što se podrazumeva kao standardna trgovinska praksa.
Rusi se striktno pridržavaju ugovovora, a sve nedovoljno određene situacije će protumačiti što je moguće više u svoju korist.
Francuzi se dogovaraju o generalnim principima koji kasnije predstavljaju kostur ugovara, pri čemu ne idu u detalje.
U arapskom poslovnom svetu reč obavezuje više od pisanih ugovora. Insistiranje na ugovorima može biti čak i uvredljivo.
Meksikanci ne očekuju da ugovor bude dosovno primenjen u praksi. Za njih ugovor predstavlja umetničko vežbanje ideja.
Ključ uspeha u poslovanju na drugim tržištima je razumeti, prihvatiti i poštovati kulturu druge strane.

2. Kultura i menadžment
Teško je u savremenim uslovima poslovanja zanemariti činjenicu da se uglavnom posluje van granica matične zemlje, tako da je neminovan susret sa različitim kulturama. Svet ulazi u eru globalnih svetskih aktivnosti koja podrazumeva svetsku proizvodnju, distribuciju i veliki broj multinacionalnih spajanja i pripajanja, kao i pojavu globalnih strateških alijansi.Celokupno poslovanje jednog poslovnog sistema treba da se usmeri na globalno poslovanje, što zahteva i odgovarajući menadžment pristup u cilju boljeg razumevanja različitih nacionalnih uticaja i kulture na poslovanje kompanije. Zanemarivanje uticaja kulture na poslovanje kompanije u drugoj zemlji definitivno dovodi do neuspelih poslovnih pregovora, što se odražava na nepovoljan poslovni rezultat.
Veliki broj kompanija u početku poslovanje fokusira u okvirima matične zemlje. Vremenom sa rastom, a kasnije i razvojem kompanije, najpre u vidu uvoza i izvoza, dolazi do širenja poslovnih aktivnosti van matične zemlje. Tada se pojavljuje i zahtev za analizu drugog podneblja, onog na koje se šire poslovne aktivnosti. Različite kulture uslovljavaju da se one poštuju prilikom dizajniranja proizvoda i usluga za njihovo tržište. Menadžeri moraju da uče kako da vode ljude u svakoj zemlji u kojoj posluju.
Kompanije i druge vrste organizacija u svakoj nacionalnoj zajednici organizovane su i funkcionišu po pravilima koja su duboko ukorenjena u nacionalnoj kulturi te zajednice. Kulturna determinanta menadžmenta podrazumeva da se organizacija i upravljanje u kompanijama u jednoj nacionalnoj zajednici potčinjava dejstvu pretpostavki i verovanja nacionalne kulture u toj državi. Samo one kompanije i oni menadžeri koji budu razumeli i poštovali kulturnu različitost prave prvi korak uspešnog poslovanja.
3. Pojam kulture u menadžmentu
U cilju boljeg razumevanja odnosa kulture i menadžmenta, potrebno je definisati pojam kulture. Postoji veliki broj definicija kulture, a jedan od uzroka ove različitosti u tumačenju kulture je uslovljenost od zemlje i pojedinaca ili autora koji se njome bavi.
Dati odgovor na pitanje „Šta je kultura?“, nije moguće bez davanja odgovora na još dva pitanja: koji su ciljevi kulture? kojim se sredstvima ona ostvaruhe?
Pojmu kulture moguće je dodeliti i tri značenja:
1. intelektualno – koje se odnosi na viši oblik kolektivnog izražavanja i odnosi se na jednu oblast, jednu zemlju, jedan kontinent.
2. ekonomsko – odnosi se na plodno zemljište, na biljke, drveće, vegetaciju, uzgajanje životinja.
3. mikrobiološko – koje ima marginalan značaj za interkulturni menadžment.
Još od stare Grčke pa do našeg vremena, postojale su razne definicije kulture:
“One koji dele naš etos treba nazvati Grcima, pre nego one koji dele našu krv” (Izokrat, IV vek pre Hrista)
“Kad bi konji i goveda imali ruke i kad bi mogli da slikaju tim rukama i stvaraju umetnička dela kao što to čine ljudi, konji bi lica bogova slikali kao konjska, goveda bi ih predstavljala u likovima goveda, pa bi i njihova tela prikazivali prema liku svoje vrste…Etiopljani svoje bogove slikaju kao crne ljude sa širokim nosnicama, stanovnici Trakije kažu da njihovi bogovi imaju plave oči i riđu kosu.” (Ksenofont, VI vek pre Hrista)
U rimskom dobu, pojam kulture je sveden na pojam obrazovanja i tumačen je kao potreba malog broja probranih ljudi. Srednji vek povezuje pojam kulture i religije. Humanizam i renesansa, obnavljajući sntičku tradiciju, omogućavaju da ideja kulture prođe značajan period svog razvoja, pri čemu se ističu Engleska, Nemačka i Francuska kao pioniri i pokretači ovog