Odlomak

UVOD

Kvalitativne i kvantitativne promene unutar preduzeća u interakciji sa odgovarajućim promenama u okruženju iznedrile su potrebu za svojevrsnim okvirom – organizacijom, i u tom kontekstu potencijalom za inspirisanje, aktiviranje i integrisanje ljudi – menadžmentom. Prema tome, u organizaciji kao instituciji, instrumentalizuje se organizacija kao sredstvo menadžmenta za celishodno oživotvorenje organizacije kao strukture odnosa,uloga i aktivnosti. Upravljanje (menadžment) predstavlja proces kojim se usmerava, planira, motiviše, organizuje, koordinira i kontroliše privredna ili druga aktivnost. Nosioci procesa pokretanja i vođenja poslovanja preduzeća su preduzetnici, lideri i menadžeri.
Osnovni resurs menadžmenta su ljudi, a ne tehnologija, oprema ili finansije.
Menadžment nije privilegija već potreba svih organizacija gde se kombinuju fizicki i kadrovski resursi u ostvarenju definisanih ciljeva. U vremenu brzog tehnološkog napretka i dinamične promene strukture tržišta, internacionalizacija je u većini slučajeva jedina šansa za preživljavanje. Ovo je naročito izraženo kod malih država koje bez delovanja na tržištima u okruženju ne mogu dostići volumene potrebne za valorizaciju ekonomije obima. Internacionalizacija se odnosi u svom osnovnom obliku na sve oblike međunarodne saradnje privrednih subjekata i države. Šira upotreba odnosi se i na pomeranje aktivnost izvan granica domaćeg tržišta u dva smera, uzlaznom i izlaznom. Najvažniji deo strategije internacionalizacije predstavlja definisanje ciljanih tržišta, načina ulaska, vrste proizvoda i usluge i potrebnog obima investicija.

 

 

 
MENADŽMENT

Pojam

Sam pojam menadžmenta se prevodi kao upravljanje, a upravljanje predstavlja sposobnost da se stvari obave preko drugih ljudi. Menadžment se ranije prevodio našom rečju rukovođenje, ali ove reči nisu sinonimi jer rukovođenje je samo jedna od funkcija menadžmenta. Menadžer je neko ko radi sa drugim ljudima i uz njihovu pomoć koordiniše njihovim radnim aktivnostima da bi se ostvarili ciljevi organizacije. Ne postoji jedinstvena i univerzalna definicija menadžmenta. Menadžment je vrlo kompleksan i složen fenomen. Menadžment se može posmatrati se različitih aspekata: kao društveni fenomen, kao naučna disciplina kao veština i sposobnost, kao posebna upravljačka struktura u organizaciji, kao profesija, kao posebna specijalnost kao struka i nauka, pa čak i kao umetnost.

 

 

 
Menadžment malih i srednjih preduzeća u Srbiji u odnosu na EU

Menadžment malih i srednjih preduzeća u Srbiji suočava se sa atipičnom problematikom, u odnosu na menadžment MSPP Evropske unije. Sektor MSPP u Srbiji, poslednjih godina se sporo razvijao, iako čini najznačajniji segment privrede, sa učešćem od 99,8 odsto u ukupnom broju privrednih subjekata. Takođe, sa 56 odsto učestvuje u bruto društvenom proizvodu, u izvozu sa 44,5 odsto a zapošljava 66,5 odsto radno sposobnog stanovništva.  Prema ovim pokazateljima domaći mali biznis je gotovo u korelaciji sa sektorom u EU, gde je, ipak, učešće u BDP-u, izvozu, zapošljavanju, znatno više.
Strateški dokument koji je EU usvojila 2008. godine je Akt o malom biznisu ili Zakon o malim preduzećima, koji je ovaj sektor postavio u centar svih političkih i ekonomskih tema za brz i prosperitetan razvoj. U tom smislu, menadžeri malih i srednjih preduzeća i preduzetnici u Srbiji imaju izuzetno otežane uslove poslovanja u odnosu na kolege u EU, i rešavanje svih pitanja poslovnih uslova vezuju za primenu principa Akta o malom biznisu i u Srbiji u narednom periodu.
Karakteristike globalne ekonomije sa značajnom dominacijom multinacionalnih kompanija , iskristalisale su i klasifikaciju preduzeća u Evropskoj uniji, što je razvrstalo firme prema broju zaposlenih na mikro (do 10 radnika), mala (do 50 zaposlenih), srednja (do 250) i velika (preko 250). U Srbiji, prema aktuelnom Zakonu o privrednim društvima,mikro preduzeća nisu posebno definisana, mada u EU u strukturi firmi učestvuje sa 93,5 odsto.

U poređenju sa visokim domenom uticaja MSPP sektora u EU, u Srbiji su izostali rastući trendovi, zbog dugogodišnjeg lutanja u strategijama i primeni politika, što se odrazilo na nedovoljan rast i prosperitet. Osnovni razlog je i u neadekvatnim aktivnostima institucija za pripremanje ambijenta da se u budućem vremenskom periodu otpočne sa donošenjem Akta o malom biznisu.

U analizi polugodišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2011. godine o internacionalizaciji MSPP sektora u Srbiji, naglašavaju se pomaci u poslednjih nekoliko godina ali i ne dovoljno brz rast zapošljavanja, koji sa sedam odsto ne zadovoljava kriterijume EU, gde je to učešće oko 25 odsto. Istovremeno, Evropska komisija je u izveštaju naglasila posebnu ulogu Privredne komore Srbije u zastupanju interesa MSPP sektora, preko FORUMA MSPP PKS. Forum je formiran 2008. godine, kao organizacioni oblik predstavljanja najreprezentativnijih malih, srednjih preduzeća i preduzetnika po kriterijumima uspešnosti u biznisu, za kontinuirani dijalog sa Vladom u cilju permanentnog prilagođavanja ambijenta za poslovanje uslovima u EU.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Menadžment

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese