Odlomak

UVOD
Razvoj saobraćaja je u direktnoj vezi sa razvojem proizvodnih snaga svake društvene zajednice. Pošto je razvoj privrede usko povezan sa razvojem saobraćaja, u ovom radu ću predstaviti razvoj privrede. Naime, sadašnja fizionomija, struktura i funkcije ekonomskog prostora nisu nastali preko noći, već su rezultat procesa koji su u istoriji trajali decenijama, odnosno vekovima.
Prvo ću da razjasnim šta tačno razvoj privrede kao izraz podrazumeva. Privredni rast podrazumeva povećanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije, izraženo kroz ukupan bruto domaći proizvod (skup dobara i usluga ostvarenih u toku jednog perioda) u odnosu na broj stanovnika. Privredni razvoj, kao širi pojam, obuhvata ne samo rast obima nacionalne proizvodnje već i sve neophodne privredno-sistemske i strukturne promene.
Privredni rast predstavlja povećanje nacionalne proizvodnje tokom vremena. To povećanje može se izražavati za celu zemlju ili po glavi stanovnika. Pošto se broj stanovnika takođe povećava, rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja jedne zemlje.
Cikličan karakter privrednog razvoja su okarakterisali Artur Bems i Vesli Mičel, u okviru velikog naučnog istraživanja u Nacionalnom birou ekonomskih istraživača u SAD, u monografiji „Analiza privrednih ciklusa“. „ Ciklus se sastoji od perioda uspona koji se uočava istovremeno u različitim privrednim oblastima, koji se za privredu u celini smenjuje periodom pada, smanjenjem proizvodnje sa kasnijim oživljavanjem koje prelazi u fazu uspona sledećeg ciklusa. Ovakva smena faza ciklusa je ponavljajuća, ali ne mora da bude periodična. Trajnost ekonomskih ciklusa varira od jedne godine do 10-12 godina, pri čemu ne možemo da izdvojimo iz njih kraće cikluse sličnog tipa i sa jednakom amplitudom.“ (prikazano: Slika 1.).
Znači, svaki ciklus počinje od najniže tačke privredne aktivnosti (dna), posle čega nastaje period uspona. Privreda postepeno postiže vrhunac ili najvišu tačku. Posle izvesnog vremena, privreda se ponovo vraća prema najnižoj tački, od koje počinje naredno oživljavanje privrede. Na taj način privredni ciklus uključuje sve stadijume prolazeći kroz period ekonomskog buma između susednih minimalnih tačaka.

 

 

 

PREDKAPITALISTIČKO DOBA
Niz milenijuma nakon prapočetka kultivacije bilja, bez obzira kada je započela, nudi malo sadržaja na temu: poljoprivreda i privredni razvoj. Razlog nije samo u fragmentarnosti znanja o tom vremenu, već mnogo više u tome što se u tom vremenu privreda praktično svodila na poljoprivredu.
Krajnje niska i skoro stagnantna produktivnost poljoprivrednog rada i zemljišta je prisiljavala bezmalo celokupno stanovništvo da proizvodi hranu i samo dodatno i marginalno oruđa, grnčariju, odeću, nastambe, utvrđenja, hramove, itd. Podela rada je bila u povoju i skoro da nije prelazila okvire poljoprivrede. Razmena se odvijala sporadično, neredovno i počivala je na slučajnim viškovema. Tokom milenijuma razvoj je bio spor, jedva primetan.
Sa pojavom metala (bronzom oko 3000. i gvožđem 800. godina stare ere) proces biva ubrzan. Razvoj, istina veoma postupno, gubi do tada skoro isključivo teritorijalnu dimenziju, a razmena postaje redovnija.
O evoluciji metoda i tehnike obrade zemljišta i uzgoja stoke, a samim tim  i o značajnijem rastu produktivnosti rada i zemljišta, se jedva moglo govoriti u toku nešto više  od milenijuma koji je prethodio VIII ili IX veku n.e. dvopoljni sistem je skoro bio univerzalan, odn. jedna parcela je zasejavana u proleće ili jesen, skoro isključivo žitaricama. Posle žetve je ostajala najmanje godinu dana van proizvodnje da povrati plodnost.
Iako je tropoljni sistem bio poznat i verovatno marginalno korišćen u Antičkoj Grčkoj, početak širenja tropoljnog sistema u post-antičkoj Evropi pada negde u VIII veku. Tropoljnim sistemom je omogućavano povećanje korišćenja zemljišta za trećinu. S obzirom da je došlo do krupne inovacije – teškog pluga (kakav je pokazan na Slici 2.), tropoljni sistem se postepeno širio.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Saobraćaj

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese