Jezera Srbije

Jezera kao interesantni hidrografski objekti davno su privukla pažnju istraživača različitih struka. O jezerima u svetu napisano je mnogo naučnih i stručnih radova, studija i elaborata. Mnoga su detaljno kartirana, proučena i valorizovama. Za razliku od njih, još uvek ima jezera o kojima se malo zna. Pred istraživačima su dakle, novi izazovi. To pre svega, važi za teško pristupačna jezera u visokoplaninskim oblastima, ali i za veštačka jezera koja su nedavno stvorena pregrađivanjem reka i potoka.
Za razliku od prirodnih jezera, od kojih su neka nastala veoma davno i prošla kroz različite epohe geološke istorije, većina veštačkih jezera nastal aje u naše vreme. Stvaranjem jezera čovek je višestruko promenio izgled hidrografske mreže i mnoge tokove više i bolje potčinio svojim potrebama. Vešti u pregrađivanju reka, naši inženjeri i građevinski tehničari sele se s gradilišta na gradilište darujući nam nove akumulacije, nove vodene površine. Nastale na mestima gde ih ranije nije bilo, kao nov element prostora, one prouzrokuju niz novih pojava i procesa.
Prirodna i veštačka jezera su sastavni deo prostora, deo njegovog sadržaja, s brojnim lementima spajanja i prožimanja, direktnih i indirektnih uticaja. Pojedinim delovima Srbije jezera daju posebno obeležje. Palićko jezero je sinonim turizma na severu Vojvodine. Jezera na Šar-planini su „ gorske oči “ u kojima se ogledaju visoki vrhovi koji, često snegom pokriveni, predstavljaju izrazit kongrast glatkim vodenim ogledalima smeštenim u cirkovima nekadašnjih lednika. Đerdapsko jezero je sinonim proizvodnje električne energije na Dunavu, drugo srpsko-rumunsko more, svojevrsna turistička regija. Zavojsko jezero je naš vršnjak pod obroncima Stare planine, uspomena na katastrofu i simbol konačne pobede čoveka nad stihijom.

Slika 1. Jažinačko jezero na Šar planini

Borsko jezero je najomiljenije izletište stanovnika Bora, grada bakra. Vlasinsko jezero pokreće generatore četiri elektrane, a pleni površinom, nadmorskom visinom, livadama i šumarcima u okolini. Jezera Krvavo, Slano i Ludaško, nedaleko od Subotice, svojevrsne su ornitojloške stanice, mesta gde se gnezde i gde zimuju brojne ptice selice. Sistem veštačkih jezera na Uvcu i Limu simbol je višestrukog iskorišćavanja vodnih snaga planinskih reka za proizvodnju lektrične energije. Jezera pod Đeravicom, najvišim vrhom Prokletija, Srbija i cele naše zemlje (2 656 m), izazov su za osvajanje planinskih prostranstava i predstavljaju pojila za stada koja pastiri napasaju na okolnim pašnjacima.
Jezera su evolutivni prirodni i savremeni hidrografski objekti, te istraživanja njihovih geografskih, hidrografskih, vodoprivrednih, turističkih i drugih karakteristika, naročito onih koje se tiču živog sveta i ekoloških odnosa, moraju da budu stalna, sistematska, svestrana i svrsishodna. Geografska, biološka, ekološka, hemijska i vodoprivredna istraživanja jezera Srbije daju nove rezultate i osnova su aplikativnih akcija na terenu u cilju što bonje valorizacije jezera. Posebna pažnja mora se posvetiti očuvanju izvorne čistoće jezerske vode jer ona koja su jednom zagađena gotovo ničim i nikada ne mogu da budu dovedena u pravobitno stanje. Ekosistemi jezera su veoma osetljivi, što je uslovljeno malim stepenom samoregulacije, te je preventivna zaštita jezera bolja i ekonomičnija od saniranja štetnih posledica.
Broj prirodnih jezera u Srbiji je relativno mali. Međutim, kada se njima doda sve veći broj veštačkih jezera, hidrografska mreža postaje bogatija i složenija. Prirodna jezera su starija po vremenu nastanka i raznovrsnija po osnovnom agensu stavranja basena i akumulacije vode u njima. Zbog toga su drugačija od savremenih akumulacija, kojima čovek i društvo uopšte više i bonje potčinjavaju prirodu svojim potrebama i vodu racionalno i višestruko koriste.