Justin filozof

Uvod
Period apologetskih pisaca dolazi odma nakon perioda apostolskih muževa, i dok se ovi drugi,, obraćali isključivo hrišanskom auditorijumu, spisi apologeta bili su adresovani na njima savremena paganske čitaoce“ Ovakav zaokret u usmerenju hrišćanskih spisa bio je uslovljen istoriskim okolnostima u kojima se našla rana Crkva. Ako su rimske vlasti u početku hrišćane posmatrali kao judejsku sektu, hrišćani su tretirani kao nova religija koja preti da svojim shvatanjima potkopa temelje Rimske imperije. O hrišćanstvu su se preplitale razne priče među neznabošcima, ali ono što je dovelo do gonjenja Crkve sasvim je jasno: Hrišćani su uporno odbijali da prinesu žrtve idolima, a a pre svega pred ćesarem kao samim bogom. Za hrišćane to je bilo izdajstvo Hrista, a u očima Rimljana to je bilo protivljenje državi i caru. Crkva je morala u licu najučenijih hrišćana tog vremena da odgovori na zablude pagana o Njoj, a taj zadatak su preuzeli na sebe upravo apologetski pisci. Sa druge strane, hrišćansko učenje se zahvaljujući svojoj velikoj ekspanziji, dolazi u dodir sa jelinskom filosovskom mišlju, koja je tražila odgovore na filosofskom nivou, i pred kojom hrišćansto nije smjlo ustupiti.,, Takvim ljudima svetopisamske njige su izgledale u najmanju ruku varvarsko štivo, jer nisu bile sastavljene po pravilima tradicionalne retorike. To je štivo za njih bilo hrpa praznovjerja koja ne dolikuje kulturnim ljudima.“ Zato su apologeti svu svoju pažnju usmerili na javno izobličavanje osude koju su hrišćani trpeli od strane rimske vlasti i društva, istovremeno izlažući hrišćansko učenje u filosovskim okvirima, i na taj način približavajući ga jelinskom čoveku.,, U želji da prikažu hrišćansku poruku u što prihvatljivijem obliku za svoje čitatelje, nastoje stvarnosti objave prikazati u svetlu filosofije svog vremena.“
Justin Filosof je jedan od najznačajnijih apologetskih pisaca. „U svojoj prvoj apologiji Justin je tvrdio da se kod velikih paganskih pisaca mogu pronaći tragovi kršćanske istine… Vodio je tvrdnji kako je Bog pripremio put za svoju konačnu objavu u Kristu nagovještajima njezine istine u klasičnoj filozofiji.“

Tendencija filosofije za vreme apologeta traži odgovor o Trojičnosti
Svetootačka epoha o Svetoj Trojici je nasledila učenje od Svetog Pisma, to jest, nasledila je verovanje u Oca, Sina i Svetoga Duha. „No, iskrsle su ralike koje su se ticale tumačenja ovog trijadološkog obrazca, dok je on sam po sebi ostajao prihvatljiv; prema tome, svaka rasprava u vezi sa učenjem o Svetoj Trojici uvek je time bila ograničena. Naime, kada bi neko svojim stavovima dovodio u sumnju ovo trijadološko učenje, tada je automatski prestajala svaka rasprava,“ jer je to zapravo bila činjenica koju niko nije mogao da ospori. Ono šta bismo trebali da imamo na umu jeste to da „učenje o Trojici nije izum bogoslova – to je bogootkrivana istina.“ Međutim, ono šta je karakteristično za ljudsku prirodu jeste to da stekne moguće znanje o Bogu, a i samim tim steknutim znanjem kroz bogootksivenu istinu pouči i druge i preobrati u hrišćanstvo. Upravo to je bilo za cilj Justina Filosofa, da razjasni Jelinima kroz fiolosofsku terminologiju učenje o Trojedinome Bogu. „Iskušenje koje predstavljaju zahtevi filosofije nalazi se, međutim, u svim aspektima života jelinskog sveta, unutar kojega se rađa i rasprostire Crkva.“ Međutim, postoji nesavladiva prepreka i sablazan gde se Jelini sapliću i ta misao je: „Bog, da bi bio Bog, mora da bude apsolutno i neograničeno Biće. Kako je onda moguće da postoje tri apsolutna Bića? Svako od njih, da bi bilo apsolutno, mora da oduzme nešto od apsolutnog karaktera onog drugog –apsolutnost i višebrojnost jesu dva protivrečna pojma.“
Apologeti, a pogotovo Justin Mučenik i Filosof, su imali težak zadatak, zadatak da objasne ljudima koji su u vrhuncu interesovanja za dogmatske teme postavljali pitanja jelinsko – filosofskog karakterera: „Šta biva sa verom u jednog Boga prilikom Krštenja u ime Oca i Sina i Svetoga Duha? Da li se priroda triju bića, triju Ličnosti poistovećuju sa prirodom Božijom? Ako verujemo u jednog Boga kako je moguće da govorimo o Tri Ličnosti i da li su one ontološki vezane za jednoga Boga?“ Od ovoga pitanja definitivno je zavisilo spasenje koji su ih postavljali i zato je pred crkvenim ocima bio veoma važan zadatak da veru objasne filosofskim pojmovima.
Sveti Justin Mučenik je mnogo toga doprineo učenju o Svetoj Trojici, kao što smo već napomenuli, „hteo je da približi Hrišćanstvo Jelinima. Zato je poistovetio Boga sa Logosom, govoreći da je Bog sa Logosom, kao sa svojom umnošću, stvorio svet i dao mu postojanje.“ Uopšte o Justinovom učenju o trijadologiji govorićemo u narednim stranicama, kao i to od kakvog je on konkretno značaja za pravoslavlje, a i kako je on to odtupio od istog.