Karakteristike savremenih korporacija

2. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH KORPORACIJA

Sredina u kojoj posluju organizacije postaje sve više dinamična, različita, teška, opasna i puna diskontinuiteta. Prema istraživanju C.K. Prahalada, profesora sa Mičigen Univerziteta konkurentsko okruženje savremenih korporacija obeleženo je sledećim promenama:
1. Prelazak iz poznatog i prijatnog u konkurentsko okruženje;
2. Prelazak sa lokalnog na globalni aspekt poslovanja;
3. Od pristupa preduzeće slično nama, prema pristupu preduzeća drugačija od nas;
4. Gubljenje jasnih granica između industrija;
5. Prelazak iz stabilnog u promenljivo poslovno okruženje;
6. Preusmeravanje od posrednika u razmeni ka direktnom pristupu potrošača;
7. Usmeravanje od vertikalne integracije prema specijalistima u poslovanju; i
8. Preorijentacija sa specijalizovanog na sticanje širokog znanja;
Da bi organizacija u takvim uslovima bila uspešna, ona mora u svoju strukturu da ugradi: upravljanje promenama, organizovano napuštanje svega što radi, ali i sposobnost da kreira novo. Kako navodi eminentni P. Drucker, sposobnost da organizacija kreira novo, zahteva da se u njeno tkivo ugrade tri sistematske prakse:
• Svaka organizacija zahteva stalno unapređenje svega što radi;
• Svaka organizacija moraće da nauči da iskorišćava, tj. da razrađuje nove primene iz sopstvenog uspeha;
• Svaka organizacija mora da nauči da inovacija može i da treba da se organizuje kao sistemski proces.

Ekonomska teorija definiše korporaciju kao društvo kapitala u kome je vlasništvo diversifikovano na veliki broj ackionara i odvojeno od funkcije upravljanja. U korporaciji se vrši razdvajanje kontrole od vlasništva, kontrolu vrše profesionalni menadžeri koji ne moraju da imaju ni jednu akciju, a vlasnici gube kontrolu nad preduzećem. Korporacija predstavlja najsloženiji organizacioni oblik preduzeća čineći zajednicu različitih interesnih grupa: akcionara, menadžmenta, kreditora, zaposlenih, kupaca, dobavljača, lokalne zajednice.
Informatička privreda predstavlja drugačije okruženje preduzeća u kome ono realizuje svoju strategiju u odnosu na industrijsku privredu pri čemu se akcenat stavlja na resurse koje preduzeće koristi u cilju maksimiranja vrednosti. U industrijskoj ekonomiji preduzeća su stvarala vrednost koristeći fizičku aktivu (zemljište, zgrade, opremu i zalihe) vršeći transformaciju u gotove proizvode. Istraživanja pokazuju da je knjigovodstvena vrednost materijalne aktive danas, na nivou manjem od 25% tržišne vrednosti preduzeća što ukazuje da nematerijalna aktiva predstavlja više od 75% tržišne vrednosti preduzeća. Vrednost nematerijalne aktive direktno zavisi od organizacionog konteksta i strategije, ona je čvrsto vezana za procese kojima se transformiše u konačne ishode. Po svojoj prirodi, vrednost nematerijalne aktive je potencijalna – ona može stvarati tržišnu vrednost, ali ona sama nema tržišnu vrednost. Tek svojim korišćenjem u internim procesima, dolazi do transformacije njene potencijalne u realnu vrednost.
U savremenom periodu najviše dolazi do izražaja nemogućnost finansijskih pokazatelja da obuhvate nematerijalne resurse preduzeća i druge nefinansijske sposobnosti preduzeća, kao i stepen ostvarenja nefinansijskih ciljeva (odnosi sa kupcima, zaposlenima,…) koji u savremenom periodu postaju kritični za uspeh preduzeća. Pad u relativnom značaju opipljive aktive doveo je do smanjenja značaja finansijskih merila poslovnog uspeha zbog njihovog gubitka moći za usmeravanje ulaganja u profitabilna područja. Investitorima su bili potrebni novi sistemi merila performansi i uspeha koji bi bili sastavljeni ne samo od zaostajućih indikatora izraženih u finansijskim merilima uspeha već i od vodećih indikatora kao pokretača u ostvarenju budućih finansijskih performansi izraženih u nefinansijskim merilima. Imajući u vidu navedene prednosti i nedostatke finansijskih pokazatelja mogu se izvući zaključci da su finansijski pokazatelji u sistemu ocene finansijske uspešnosti preduzeća neophodni, ali da se s obzirom na njihove nedostatke moraju kombinovati sa čitavim nizom dopunskih pokazatelja.