Karl Marks

UVOD

Jedan od najpoznatijih filozofa koji je ostavio trag u istoriji bio je Karl Marks, poznat po svojoj političkoj ideologiji Marksizmu, u kojoj istoriju tumači kroz sukob povlašćenih i potlačenih klasa, smatrajući da će svi problemi biti rešeni stvaranjem besklasnog društva – komunizma. Stav komunista je da se mladi i nepoznati čovek pojavio iznenada i da je napisao „Komunistički manifest“ i tako raširio komunizam u svetu. Upravo da bih saznala zašto je tako bilo, potrebno je bilo prvo da se osvrnem kroz ovaj rad na Marksa kao ličnost.

1.    O KARL MARKSU

Karl Marks (nem. Karl Heinrich Marx) je bio uticajan nemački filozof, ekonomista, revolucionar, novinar.  Rođen je 05. maja 1818. godine u gradu Trir u Nemačkoj. Bio je potomak dugačke loze rabina sa obe strane porodice i živeo je u stabilnom buržoaskom domaćinstvu srednje klase. Njegov otac bio je advokat koji je promenio veru u protestantsku  1817. godine, da bi zaštitio svoj položaj u dobu narastajućeg antisemitizma. Iako je po poreklu bio Jevrejin , Marksov otac nije bio naročito zainteresovan za organizovanu religiju i bio je privučen deizmom karakterističnim za prosvetiteljstvo. Kod Marksa je prepoznavao izvesnu „demonsku genijalnost“, i plašio se da će ga strast za poezijom i filozofijom fizički i moralno iscrpeti. Po svemu sudeći, mladi Marks je bio blizak sa svojim ocem i od njega je slušao o idejama Voltera, Rusoa i drugih filozofa. Tokom odrastanja prilično se posvetio izučavanju Hegelove filozofije i političke ekonomije Adama Smita koja je vremenom dovela njegove kritike kapitalističkog društvenog poretka. Nakon završetka gimnazije, sedamnaestogodišnji Marks je upisao Univerzitet u Bonu 1835. godine, gde provodi jednu godinu studiranja, i potom odlazi na univerzitet u Berlin, gde se upoznaje sa Hegelovim idealizmom. Hegel je u to vreme dominirao intelktualnim životom Nemačke, i tada se Mark zbližio sa radikalnim interpretatorima Hegelove filozofije, koji su sebe nazivali mladim hegelijancima. To je bio prvi Marksov kontakt sa ljudima koji nisu prihvatali dominantne vrednosti i norme nemačkog društva. U njemu su videli „novog Hegela“, koji je kod njih izazivao poštovanje i divljenje. U pismima ocu, gde izražava svoje naučne i filozofske ideje, navodi da je nakon izučavanja Hegelovog idealizma, došao do tačke u kojoj je počeo tragati za idejama i njihovim objašnjenjem putem analize društvene stvarnosti. Tada je otpočeo sa procesom transformacije filozofije u društvenu nauku.
Ova transformacija bila je pokušana u despotskom socijalnom kontekstu, jer je tokom najvećeg dela 19. veka Pruska bila među najrepresivnijim državama Evrope, sa snažnom dominacijom organizovane religije u oblastima državne uprave. Oni koji su preispitivali tadašnji politički ili religijski poredak, bili su predmet cenzure i udaljavanja sa akademskih pozicija. Mladi Marks se pripremao za rad na univerzitetu i doktorirao na temu Razlike između Demokritove i Epikurove filozofije prirode. Međutim, njegovi mladohegelijanski mentori su već bili otpušteni sa svojih pozicija i nisu bili u mogućnosti da Marksu obezbede angažman, tako da je tada imao slabe šanse za nastavak karijere u ovom smeru. U nedostatku alternativa, posvećuje se novinarstvu, kao novinar ( kasnije i urednik) liberalnog lista Rajnske novine. Započeo je konstantnu bornu sa pruskim cenzorima, i najčešće je pisao o siromaštvu uzgajivača vina, strogim kaznama za seljake koji su krali drva da bi se ogrejali i represiji raznih evropskih vlada. Međutim, za šest meseci pruske vlasti zatvaraju novine i Marks opet ostaje bez posla. Tada je već bio u braku sa Jeni fon Vestfalen i odlazi u Pariz 1843. godine kada je imao 25 godina. Pariz je u to vreme bio intelektualni centar Evrope, gde upoznaje mnoge radikalne i revolucionarne mislioce. Jedno od najvažnijih poznanstava, je poznanstvo sa Fridrihom Engelsom 1844. godine. Engels je bio sin bogatog nemačkog industrijalca, i u tom periodu je pisao Položaj radničke klase u Engleskoj. To delo je pomoglo  Marksu da uvidi težak položaj proleterijata, kao realnih ljudskih bića sa praktičnim problemima koji se pogoršavaju putem sistemske eksploatacije karakteristične za kapitalizam tog doba. Jedan rezultat tog susreta  bilo je Marksovo odbacivanje ideja mladih hegelijanaca kao politički plašljivih. U tom periodu piše i beleške koje su kasnije objavljene kao Ekonomski i filozofski rukopisi iz 1844. godine. Nakon toga ga 1845. godine iz Pariza progoni represivna francuska vlada, Marks sa Engelsom odlazi u Brisel