Kes meorija

KLJUČNE TEZE

•    Računarska memorija je hijerarhijski organizovana. Na najvišem nivou (najbliže procesoru) nalaze se procesorski registri. Zatim dolazi jedan ili više nivoa keš memorije. Kada se koristi više nivoa, oni se označavaju sa Ll, L2 itd. Zatim dolazi glavna memorija, koja se obično pravi od dinamičke memorije sa slučajnim pristupom (DRAM). Sve do sada spomenute memorije smatraju se unutrašnjim memorijama računarskog sistema. Hijerarhija se nastavlja spoljašnjom memorijom, čiji je sledeći nivo obično fiksirani čvrsti disk i jedan ili više nivoa ispod njega, koji se sastoje od izmenljivih medijuma, kao što su optički diskovi i trake.
•     Kako idemo niz memorijsku hijerarhiju, nailazimo na smanjivanje cene po bitu, povećavanje kapaciteta i duže vreme pristupa. Bilo bi lepo koristiti samo najbržu memoriju, ali, imajući u vidu da je ona najskuplja, pravimo kompromis vremena pristupa i cene, više koristeći sporiju memoriju. Izazov za projektovanje je da se podaci i programi organizuju u memoriji tako da su memorijske reči kojima se pristupa obično u bržoj memoriji.
•     Uopšte, verovatno je da će većina budućih pristupanja procesora glavnoj memoriji biti ka onim lokacijama kojima se nedavno pristupalo. Zato se u keš memoriji zadržavaju kopije nekih nedavno korišćenih reči iz DRAM memorije.Ako je keš projektovan kako treba, onda će u većini slučajeva procesor zahtevati memorijske reči koje se već nalaze u kešu.

Mada je naizgled konceptualno jednostavna, računarska memorija ima možda najširi opseg vrsta, tehnologije, organizacije, performanse i cene od svih svojstava računarskog sistema. Posledica toga je da je računarski sistem opremljen hijerarhijom memorijskih podsistema, od kojih su neki unutrašnji za sistem (direktno pristupačni procesoru), a neki spoljašnji (pristupačni procesoru preko U/I modula).

4.1 PREGLED RAČUNARSKOG MEMORIJSKOG SISTEMA
4.1.1 Karakteristike memorijskih sistema
Sa složenom temom računarske memorije lakše ćemo izaći na kraj ako memorijske sisteme klasifikujemo prema njihovim ključnim karakteristikama. One najvažnije nabrojane su u tabeli 4.1.

Pojam lokacija u tabeli 4.1 odnosi se na to da li je memorija unutrašnja ili spoljašnja za računar. Unutrašnja memorija se često izjednačava sa glavnom memorijom.