Kinetički lanci

Pokreti u kojima se dejstvo mišića ispoljava isključivo pokretanjem određenih poluga između kojih postoji neka veza su veoma retki, stoga kao primer mogu da se navedu jednostavni pokreti u najekstremnijim delovima tela uz uslov da je ostatak tela statičan. Iz tog razloga se vrlo često može sresti dejstvo mišića koje se ispoljava na susednim delovima u telu, koje sam mišić ne može pokrenuti. Ovakav sklop pokreta koji polazi od jednog mišića koji utiče na susedne delove tela naziva se lanac pokreta, odnosno kinetički lanac. (Opavsky, 2004).

Kompleksni pokreti lokomornog aparata dešavaju se u predelu nekoliko zglobova pod uticajem većeg broja mišićnih grupa ili celog mišićnog sistema. U tom slučaju, zbog složenosti pokreta, u mišićnom sistemu obrazuju se kinetički lanci.
Kinetičke lance čine mišići sinergisti, koji se preko kostiju i fibroznih tvorevina nastavljaju jedni u druge. Oni su parni, mogu biti i kratki i dugi zavisno od toga da li obuhvataju pojedine male ili obuhvataju veći deo tela, mogu biti međusobno spojeni i da čine snažne mišićne zamke koji su u mogućnosti da drže i podižu celo telo, takođe mogu biti i otvoreni i zatvoreni, u zavisnosti od toga da li su fiksirani za neki predmet ili su slobodni (Jovović, 2003).
Koncept „kinetičkog lanca“ potiče iz mehanike.