Klasične škole menadžmenta I mogućnost primene u razvoju teorije I unapređenju prakse HRM u institucijama bezbednosti

UVOD

Ljudi su od početka svog postojanja imali potrebu za planiranjem, organizovanjem, vođenjem i kontrolom. Egipatske piramide i Kineski zid predstavljaju primere velikih projekata iz drevne prošlosti na kojima je bilo angažovano desetine hiljada ljudi. Egipatske piramide su posebno interesantan primer zbog toga što je izgradnja samo jedne zahtevala angažovanje više od 100.000 ljudi. Ko je bio taj koji je svakom radniku određivao šta treba da radi? Ko je obezbeđivao potrebnu količinu materijala, odnosno kamenih blokova, kako bi radnici bili zaposleni? Bez sumnje, u pitanju su menadžeri, bez obzira na to kako su se oni tada nazivali. Neko je morao da planira šta će biti urađeno, da organizuje ljude i raspoređuje materijal, da vodi i usmerava radnike i da vrši kontrolu ne bi li se sve odvijalo po planu. Još od tih, drevnih dana, pa do danas menadžment spada u nauku koja će uvek morati da bude prisutna u razvijenom društvu. To dokazuje i činjenica da su prvi pisani tragovi o menadžmentu upravo bili vezani za upravljanje javnim radovima, određenim državnim ili vojnim, odnosno crkvenim delatnostima. Klasična škola menadžmenta spada u prvi osnovni pravac iz domena menadžmenta. Njene korene, koje su postavili brojnim naučnim istraživanjima Frederik Tejlor, Henri Fajol, Maks Veber i njohovi sledbenici predstavlja odličan temelj za dalje razvijanje menadžmenta koji je danas prisutan gotovo u svim društvenim segmentima.

Istorijski razvoj menadžmenta

Kada posmatramo razvoj menadžmenta kroz istoriju, potrebno je da napravimo razliku između menadžmenta kao prakse i menadžmenta kao nauke. Kao praksa, menadžment je veoma star proces, dok je kao naučna disciplina znatno mlađi. Na razvoj svesti o menadžmentu (upravljanju) uticali su brojni faktori. Poseban značaj imaju faktori celokupnog društvenog razvoja među koje se svrstavaju stepen ekonomske razvijenosti društva, kultura, politički odnosi u državi, nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija, društvenih grupa, svesti, navike i običaja, morala i etičkog sistema vrednosti. Pored navedenih faktora i brojni drugi su posredno ili neposredno uticali na sam proces upravljanja. Time je menadžment, odnosno upravljanje, uticalo na razvoj društva u kome je nastajalo i razvijalo se kao specifičan proces, ali je i razvoj društva uticao na menadžment kao specifičnu društvenu pojavu. Menadžment kao metod ili veština upravljanja vuče svoje korene još od nastanka ljudskog društva. U prvobitnoj zajednici čovek je, u neprekidnoj borbi sa prirodom, svoj rad i određene najjednostavnije poslove i aktivnosti obavljao intuitivno. Kasnije je, poučen prethodnim iskustvima, počeo da planira i organizuje te aktivnost kako bi ih što efikasnije obavio ili ostvario prethodno zacrtane ciljeve. Zato se i tvrdi da je upravljanje kao složena aktivnost stara koliko i sama ljudska civilizacija.
Prvi pisani tragovi o menadžmentu vezani su za upravljanje javnim radovima, određenim državnim i vojnim aktivnostima, odnosno crkvenim delatnostima i vezani su za najstarije organizacije kakve su država, vojska i crkva.
Menadžment u savremenom smislu, nastaje nešto kasnije, tačnije u XVIII veku uporedo sa pojavom industrijskih revolucija, pojavom industrijskih preduzeća, fabrika, naučno-tehničkog napretka. Međutim, naučni pristup menadžmentu razvio se tek početkom XX veka sa prvim radovima Frederika Tejlora (engl. Frederick Winslow Taylor) i Anri Fajola (engl. Henri Fayol).
Osnovni pravci u menadžmentu
Menadžment kao naučna disciplina bio je predmet izučavanja brojnih autora i istraživača koji su dali različit, ali i višestruki doprinos njegovom razvoju. Od pojave izučavanja menadžmenta kao nauke, pa do danas, razvilo se više pravaca (škola) menadžmenta. Možemo reći da su najvažniji sledeći pravci:
• Klasična škola menadžmenta
• Škola ljudskih odnosa (Teorija međuljudskih odnosa)
• Škola teorije odlučivanja (Bihejvioristički pristup)
• Škola nauke o menadžmentu (Kvantitativni pristup)
• Škola teorije sistema (Sistemski pristup)
• Situaciona škola menadžmenta (Situacioni pristup)