Kultura komuniciranja

Često se pojam kultura vezuje za latinski jezik, te se poreklo reči odatle i izvodi. Postoji tvrdnja da pojam kultura zapravo začeo u mišljenju i delovanju sofista .Oni pojam kulture razvijaju sa izvesnom polemičkom svrhom i u sučeljavanju sa etosom plemstva Grčke. Smisao poruke ovog etosa sastojao bi se u tvrdnji da se čovek može proccenjivati jedino prema socijalnom poreklu i genetskoj predispoziciji, urođenosti.

Ovde se aristokratska ideologija javlja u ulozi apsolutno merodavnog prosuditelja i kreatora kriterijuma za valjano odmeravanje čovekovog savršenstva. Protiv tako utemeljenih oblika savršenstva ustali su sofisti sa svojim viđenjem kulture (insistirajući da se čovek ne shvata statično, već dinamično), ukazuju na otuđenost viših društvenih slojeva, razbijajući iluziju o njihovoj superiornosti koja se ne može izvoditi iz socijalnog porekla. Tvrdili su da nije kultura samo ono što dobijamo nasleđem i poreklom negoo i ono što učinimo od nasleđenih dispozicija.

Kako su smtrali mnogi kulturolozi, reč kultura potiče od rimskog filozofa i oratora Cincerona. On na prvom mestu ima u vidu kulturu ljudske duše, pa je i naziva cultura animi.

Osnivač psihologije, Vilijem (Vilhem) Vunt, reč kultura izvodi iz latinskog glagola colere, u značenju uzgajati, obrađivati zemlju. Odatle potiče i cultus agri ili cultura agri u značenju poljoprivreda.

U evropskim jezicima sve do kraja XVIII veka reč kultura se često upotrebljava sa prefiksom agri. Smisao pojma u latinskom Vunt prevodi kao brigu o oplemenjivanju ili pročišćavanju života.

U prošlosti je postojala tesna veza između pojmova kult i kultura ( kult– poštovanje, smerno obožavanje, npr. Kult predaka, kult sunca u Egiptu. U srednjem veku je postojala sintagma cultura mentis – intelektualna duhovna kultura, duhovno usavršavanje.