Ljudski resursi

2. TEORIJSKI DEO

ZADOVOLJSTVO MEĐULJUDSKIM ODNOSIMA

Odnosi među zaposlenima su određeni organizacionom klimom i kulturom, -strukturom organizacije, prirodom i vrstom poslova kojima se organizacija ili radna grupa bave.osobinama ličnosti zaposlenih kao i širim socijalnim kontekstom u kojem se posao obavja i u kojem se živi. Većina ljudi na sebi svojstven i specifičan način ko¬municira sa drugim ljudima. Tako se svaki čovek prepoznaje po njemu svojstvenom interpersonalnom stilu. Moguće je razlikovati četiri različita interpersonalna stila:
1. hijerarhijski odnos-odnos jednakosti, podrazumeva niz povezanih osobina li¬čnosti koje se manifestuju kroz sopstveno viđenje sebe i svije pozicije u odnosu na druge ljude iz okruženja. Razlikuju se dominantan, submisivan i egalitarni stil koji su duboko povezani i sa etičkim i emocionalnim dispozicijama.
2. emocionalni ton u odnosima sa drugima, koji se kreće od čovekoljublja, preko ravnodušnog stila do mizantropskog emocionalnog tona upućenog drugim ljudima.
3. stepen društvene bliskosti pojedinca i drugih osoba, u sebi podrazumeva po¬trebu ljudi da budu u društvu drugih ljudi, pa se njihovo ponašanje karakteriše kao društveno, ili ta potreba ne postoji izražena, pa se njihovo ponašanje tretira kao usamljeničko, ili ne postoji spremnost za ispoljavanje potrebe za društvom, pa se oni opažaju kao povučeni.
4. lična ekspresija, koja podrazumeva poseban oblik ličnog izražavanja u inter-personalnim odnosima i može da se prepozna kao individualistički, liderski, takmičarski, konformistiki,antikonformistički,manipulativni, destruktivni i drugi.
Značaj međuljudskih odnosa u radnoj grupi je istraživan poslednjih godina, na¬ročito u Japanu. Zajedno sa povećanjem značaja timskog rada i timskog učinka , više pažnje se počelo posvećivati i međuljudskim odnosima u radnim grupama i njihovim efektima na efikasnost, motivaciju i razvoj.
Zadovoljstvo međuljudskim odnosima je važan elemanat motivacije za rad. Stvaranje produktivne organizacione kulture, sa visokim stepenima i mogućno¬stima socijalne interakcije, insistiranju na timskom radu i saradnji, organizavanju poslovnih i socijalni kontakata i druženja, učešće u profesionalnim i društvenim udruženjima.
Potrebe poštovanja i statusa zadovoljavaju se u društvu drugih ljudi. Da bi se uticalo na formiranje i zadovoljavanje ovih potreba, neophodno je u organizaciji izgraditi niz postulata poslovnog ponašanja kojima bi se moglo uticati na povećanje zadovoljstva međuljudskim odnosima, kao faktoru motivacije za rad.
Zadovoljstvo međuljudskim odnosima
1. Važno mi je da su kolege u zajedničkom poslu korektne, a privatno me i tako ne interesuju.
2. Zadovoljan sam odnosima među zaposlenima u mom preduzeću.
3. Mislim da bi bolje obavljao svoj posao ako bi međuljudski odnosi bili bolji.
4. Sukobi između rukovodilaca i zaposlenih postoje u našem preduzeću.
5. Najveće zadovoljstvo na poslu su mi kolege sa posla i odnosi sa njima.
6. Moja radna grupa predstavlja jedinstvenu i dobru celinu.
7. Veoma mi je važno da moje kolege sa posla o meni misle dobro.
8. Zadovoljan sam odnosom zaposlenih i rukovodilaca u mom preduzeću. 9.1 posle radnog vremena se družim sa kolegama sa posla.
3. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

3.1 Problem
Kao problem naveo bih opšte nezadovoljstvo nekih studenata fakultetom, radom fakulteta, profesorima, asistentima, cenom te smo se zbog učestalih priča i pričica, raspravki i svađa odlučili za ovo istraživanje koje će doneti konkretne odgovore na dosadašnja pitanja

3.2 Predmet

Predmet našeg istraživanja su medjuljudski odnosi na fakultetu i zadovoljstva studenata istim. Istraživanje je vršeno u periodu od 15 februara do 28 marta 2007 godine. Anketa je rađena na Fakultetu za preuzetni menadžment, u okviru studenata fakulteta.

3.3 Cilj istraživanja

Ovim istraživanjem smo želeli da indentifikujemo koji su to najčešći problemi u medjuljudskim odnosima na fakultetu i zadovoljstvom studenata i da damo predloge kako bi smo te probleme uspešno otklonili.

3.4 Hipoteza

Predpostavljamo da su studenti nezadovoljni medjuljudskim odnosima na fakultetu i ostalim pitanjima koja se njih tiču

3.5 Uzorak
Istraživanje je rađeno na uzorku od 30 ispitanika. Ispitanici su studenti Fakulteta za preduzetni menadžment. U ispitivanje su podjednako uključeni i muškarci i žene.

3.6 Instrumenti istraživanja

Istraživanje je rađeno anketnom metodom, instrument istraživanja je anketni upitnik. Upitnik ima 10 pitanja na koja se odgovara sa da, ne ili možda