ЈУ Пољопривредна и медицинска школа Бијељина
Струка:
здравство
Занимање:
медицински техничар
МАТУРСКИ РАД
ПРЕОПЕРАТИВНА ПРИПРЕМА БОЛЕСНИКА
Предмет: Хирургија
Ментор:
Ученик/ца:
Снежана Станковић, проф. Душан Манојловић, IV
7
Бијељина, мај 2023. год.
1. УВОД
Развој медицине, хируршке технике и технологије доприњео је значајном проширењу
индикација за хируршко лијечење на све тежа и сложенија клиничка стања и болеснике
и све чешће обухвата најосjетљивије животне категорије (новорођенчад, пријевремено
рођену дјецу и болеснике у дубокој старости). Ово је истакло велики значај
преоперативне припреме и процјене болесника и учинило овај сегмент рада
анестезиолога незаобилазним. Индикација за операцију је став донијет на основу
дијагнозе и стања болесника да је хирушка интервенција одговарајући начин лијечења
и да би сваки други начин лијечења био неодговајарући. Контраиндикација за
операцију је стање код кога се операција не смије обавити јер представља опасност по
здравље болесника, тј. изазвало би већу штету него корист.
Рутински преоперативни третман значајно се разликује од пацијента до пацијента, у
зависности од старости пацијента и општег здравственог стања, као и ризика самог
захвата. Обрада обично укључује важну историју, укључујући информације о
алергијама, претходним анестетицима, поремећајима крварења, факторима ризика за
тромбоемболију, инфекцијама и свим кардиопулмоналним симптомима. Ако постоји
потреба за увођењем катетера, пацијенте треба питати о претходној ретенцији урина
или операцији простате. Физички преглед треба да обухвати не само подручја која се
оперишу, већ и кардиопулмонални систем, као и тражење било каквих знакова
тренутне инфекције (нпр. горњих дисајних путева или коже). Када је вјероватно да ће
се извршити спинална анестезија, треба утврдити да ли постоји сколиоза и друге
анатомске аномалије леђа, које би могле да отежају лумбалну пункцију. Свако
когнитивно оштећење треба евидентирати, посебно код старијих пацијената којима ће
бити давана општа анестезија. Већ постојећи поремећај након операције може постати
израженији, а ако се не открије прије захвата може се погрешно протумачити као
компликација операције.
У овоме раду, кроз поглавља бит ће објашњена преоперативна
припрема болесника. У првом дијелу рада, објашњене су карактеристике опште
припреме болесника. Кроз главни дио овог рада приказане су психичке, физичке,
лабораторијеске и друге припреме болесника за операцију.
3. ПРЕОПЕРАТИВНА ПРИПРЕМА БОЛЕСНИКА
Преоперативна припрема пацијената за велике хируршке захвате је кључна и захтjева
мултимодални приступ, стручно мотивисан тим здравствених радника и холистички
приступ појединачном пацијенту. Основни принципи оваквог приступа су: едукација
пацијената и припрема за активно учешће у процесу лиjечења, примjена савремених
хируршких и анестезиолошких техника у циљу оптимизације функционалног стања
пацијента, смањења стресног одговора организма на операцију, постизања оптималне
аналгезије и хомеостазе. Под општом, преоперативном припремом пацијента
подразумева се низ поступака којима се утврђује здравствено стање, оперативни ризик
и процjењује постоперативни ток. Уколико постоје пратеће болести и стања која могу
утицати на ток операције и опоравак, она се могу стабилизовати, ублажити или
отклонити одговарајућим терапијским методама (шећер, повишен притисак, инфекција,
итд). Управо зато, преоперативна припрема у великој мjери утиче на успjешност
операције и могућност појаве компликација, (слика бр. 1).
Слика бр. 1: Преоперативна припрема болесника
Извор:
https://www.oktal-pharma.hr/hr/zastupstva/schulke-mayr/octenisan/operacijski-zahvat
Предвиђања о вјероватним деформитетима и инвалидности треба да буду разјашњена
приjе операције, посебно у случају планирања ампутације или извршења
Такођер, низ споредних фактора може утицати на оперативни рад: нема довољно крви,
операциона сала није потпуно спремна у вријеме операције, уобичајени чланови
хируршког и анестезиолошког тима нису на располагању, замјене су мање искусне,
интензивна њега не може да прими пацијента послије операције и низ других
могућности.
Ризик од пероперативних компликација зависи од преоперативног стања
пацијента, постојања коморбидитета али и од опсежности и врсте хируршке процедуре.
Кардиоваскуларне компликације представљају најчешћи узрок пероперативног
морталитета код не-кардиохируршких операција. Детаљан преоперативни преглед,
процjена ризика и пажљиво осмишљен план анестезије представљају кључне кораке у
пероперативном збрињавању пацијената са нестабилним кардиолошким стањима као
што су: скорашњи инфаркт миокарда, тешка аортна стеноза и срчана инсуфицијенција.
Саме хируршке процедуре у односу на вjероватноћу нежељеног кардиоваскуларног
догађаја, дефинисаног као ризик од акутног инфаркта миокарда (АИМ) у току 30 дана
након операције, диjеле се на операције високог, средњег и ниског ризика.
