Menadžment

Uvod u teoriju menadžmenta

Mendžment predstavlja veštinu, a danas sasvim sigurno i posebnu naučnu disciplinu, koja je usmerena ka iznalaženju takvih mera i akcija kojima se poboljšava realizacija različitih aktivnosti i poduhvata i čini efikasnijim funkcionisanje i razvoj različitih privrednih i društvenih sistema.
Upravljački pristup rešavanju raznovrsnih problema osnovna je karakteristika modernog menadžmenta.
Brzi tehnološki razvoj potencira potrebu korišćenja upravljačkih metoda i pristupa, odnosno upotrebu menadžmenta kao naučne discipline koja se bavi upravljanjem poslovnim sistemima i procesima i upravljanjem svim organizovanim sistemima, radi poboljšanja njihove efikasnosti.
Menadžment koristi znanja iz mnogih disciplina, kao što su: tehnologija, ekonomija, informatika, psihologija, i dr, razvijajući nova znanja i nove upravljačke pristupe, a istovremeno ove discipline koriste menadžment pristup u rašavanju sopstvenih aktuelnih problema i tako proširuju svoje domete.

Definisanje menadžmenta
Termin menadžment se najčešće vezuje za pojam upravljanja određenim poslom, poduhvatom ili sistemom. Jedan od pionira menadžmenta, Henri Fayol, predstavlja mendžment kao proces predviđanja, organizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole. To je proces ili funkcija koja je najznačajnija za svako preduzeće i ona obuhvata poslove upravljanja preduzećem.
Menadžment se takođe prikazuje kao složen proces usmeravanja grupe ljudi u izvršavanju određenih poslova i zadataka radi postizanja unapred utvrđenih, zajedničkih ciljeva, pri čemu ovaj proces obuhvata više različitih podprocesa, npr: planiranje , organizovanje, kontrola itd.
Menadžment ima trojaku funkciju, odnosno pojavljuje se u tri osnovna aspekta. Prvo, menadžment se posmatra i definiše kao proces upravljanja određenim poslovima, poduhvatima ili sistemima radi efikasnijeg dostizanja zajedničkih ciljeva. Drugo, menadžment se može posmatrati i kao posebna grupa ljudi čiji je posao da upravljaju izvršavanjem poslova i zadataka koje obavljaju drugi ljudi, radi efikasnog dostizanja predviđenih, zajedničkih ciljeva. Treće, menadžment je posebna naučna disciplina, multidisciplinarnog karaktera, koja se bavi istraživanjem problema upravljanja određenim poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima.
Menadžment se u teoriji i praksi često posmatra kao sistem vlasti, odnosno kao grupa ljudi koji imaju određena ovlašćenja u upravljanju poslova. U ovakvom pristupi ključno pitanje je identifikovati i odrediti ljude koji ce biti nosioci ovlašćenja, zatim određivanje njihovih ovlašćenja i odrešivanje delokruga poslova na koje se njihova ovlašćenja odnose.
Takođe, menadžment se može posmatrati i kao:

(1) Ekonomski resurs – odnosno poseban resurs kao što su zemlja, rad i kapital. Menadžerski resursi značajno mogu da utiču na povećanje produktivnosti.
(2) Sistem vlasti – odnosno ovlašćenja koja koja ima grupa ljudi u realizaciji poslova
(3) Sistem elite – sa sociološkog stanovišta mendžment se posmatra kao klasni i statusni simbol.

Razvoj teorije menadžmenta

Klasična teorija
Frederik Tejlor i Henri Fajol, smatraju se pionirima menadžmenta kao naučne discipline i utemeljivačima klasične teorije menadžmenta.
Istražujući, teorijski i praktično, nove mogućnosti poboljšanja proizvodnje i povećanja produktivnosti rada, Tejlor je razvio principe tzv. naučnog upravljanja (scientific management), čime je postavio temelje klasične teorije menadžmenta.
Početni i osnovni Tejlorov doprinos je u tome što se on zalagao za primenu naučnih metoda u istraživanju i planiranju proizvodnje, nasuprot dotadašnjim metodama koje su se bazirale na iskustvu. On je prvi uveo primenu naučnih metoda u proučavanje ljudskog rada i mnoge metode je sam razvio i primenio. Smatrao je da za izvođenje svakog posla postoji jedan najbolji put, do koga treba doći preciznom analizom.
U teoriji se smatra da je Taylor osnivač studije vremena, s obzirom da je uveo raščlanjivanje svakog rada na sitne delove i merenje vremena za izvršavanje tih poslova.