Menadzment ljudskih resursa

UVOD

Upravljanje ljudskim resursima (Human Resource Management) se, pod ovim imenom, javlja u organizacionoj teoriji i praksi početkom devedesetih godina dvadesetog veka. Menadžment ljudskih resursa se zasniva se na teorijsko-praktičnim znanjima iz oblasti psihologije rada. Pitanje koje se često postavlja jeste da li je ova grana novi naziv za nekadašnju službu kadrovskih poslova.
Mnogi humanistički orijentisani kritičari savremenih trendova ističu da postoji dublji smisao u samom nazivu ove grane menadžmenta, koji oslikava jedno specifično, novo tretiranje čoveka kao nosioca rada. Činjenica je da se po prvi put ljudi, profesionalci i stručnjaci iz različitih oblasti, nazivaju resursom – sirovinom koja se upotrebljava u procesu proizvodnje. Poslovanje bilo kog preduzeća bez odgovarajućih proizvodnih resursa ne može se zamisliti, a ljudi, sa svojim sposobnostima i psihofizičkim kapacitetom, predstavljaju jedan od tih resursa – verovatno najvažniji. Danas se više ne postavlja pitanje usavršavanja instrumenata proizvodnje – mašina i alata, već pitanje kako povećati efikasnost čoveka.
Efikasno upravljanje ljudskim resursom zahteva određena teorijska znanja, kao i specifične metode kako bi se pun ljudski potencijal iskoristio. Upotreba i razvoj ljudskih resursa primarno je usmeren na realizaciju ciljeva preduzeća, ali je nemoguće ostvariti efektivnost i efikasnost ljudi bez uzimanja u obzir njihovih interesa. Onoliko koliko se ljudi koriste za ostvarivanje ciljeva kompanije, toliko i ljudi rad koriste za ostvarenje svojih interesa. Pored zarade, tu su i  drugi ljudski motivi – afirmacija, iskustvo, rad sam po sebi, postignuće, samoaktuelizacija, itd. Činjenica da je zadovoljstvo ljudi poslom i radnom oganizacijom od ključnog značaja za interese preduzeća, shvaćena je odavno, a među prvima su to isticali psiholozi Abraham Maslov i Daglas Mek Gregor, čija se imena  pominju u svim varijantama teorije i prakse menadžmenta ljudskim resursima.

POJAM I ZADACI MENADŽMENTA LJUDSKIH RESURSA

Ovoj funkciji menadžmenta pridaje se veliki značaj. Kako je čovek jedini živi faktor organizacije, ne postoji univerzalan obrazac u radu i odnosu sa ljudima, koji bi garantovao uspeh.
Upravljanje ljudskim resursima je podsistem upravljanja preduzećem. Upravljanje preduzećem i njegovim resursima, podrazumeva mnoštvo novih sadržaja, kako u oblasti marketinga, istraživanja, razvoja, finansija i proizvodnje, tako i u sferi informatike, organizacije rada, menadžmenta ljudskih potencijala i slično. Menadžment proces je veoma kompleksan, jer u sebi objedinjuje brojne funkcije, od planiranja i organizovanja, do vođenja i kontrole materijalnih, finansijskih, informacionih i ljudskih resursa u organizaciji.
Upravljanje ljudima, veoma je složen i višedimenzionalan proces. Nije lako upravljati ljudima, njihovim ponašanjem i njihovim potencijalima. Iako u menadžment procesu postoje određena pravila, menadžment organizacije ne sme robovati stereotipima, jer je ljudsko ponašanje promenljivog karaktera.
Značaj menadžmenta ljudskih resursa polazi od činjenice da su ljudi osnovni faktor, koji je zajednički u svakoj organizaciji, pa su na osnovu toga oni kreatori organizacionih strategija preduzeća. Na osnovu toga, svaki menadžer biće uključen u aktivnosti vezane za ljudske resurse i pokušati da olakša saradnju među ljudima, kako bi se uspešnije ostvarila strategija i realizovali planovi oranizacije. Ljudski resursi doprinose na različite načine uspehu organizacije, ali se moraju pridržavati strategiji kompanije.
Pod upravljanjem ljudskim resusrsima pordazumevaju se teorisjko-naučna i nastavna disciplina, kao i upravljačke mere i aktivnosti u kojima se obezbeđuju, razvijaju, usmeravaju, prilagođavaju i unapređuju znanja, veštine sposobnosti i drugi potencijali zaposlenog, radi njihovog racionalnog korišćenja i ostvarivanja individualnih i organizacionih ciljeva.