Menadžment znanja i intelektualni kapital

Definicija menadžmenta znanja

Znanje čini skup činjenica, informacija i veština stečenih obrazovanjem ili iskustvom, sa ciljem teorijskog ili praktičnog razumevanja i rešavanja problema. Ono postaje vredna imovina neophodna u svim sferama odlučivanja. Doprinosi razvoju pojedinca, organizacije i društva. Znanje je dinamično jer nastaje složenim socijalnim interakcijama između pojedinaca i organizacija. Ako se pravilno prilagodi okolnostima i efektivno razvije, može biti ključni faktor ostvarivanja održivog razvoja.
Razvoj nauke, tehnike i tehnologije stvara potrebu stalnih promena, za organizacije i pojedince. Poslovni i upravljački problemi u društvu i poslovanju postaju sve složeniji – posledično količina novonastalog znanja se rapidno povećava. Za uspešno rešavanje navedenih problema neophodno je stalno ulaganje u znanje pojedinca, kao i organizacije kojoj pripadaju – vrednost organizacije čine ljudi, njihovo znanje i sposobnost korišćenja znanja. Konkurentska prednost organizacije se ostvaruje sposobnošću kreiranja i korišćenja znanja – znanje ima stratešku ulogu u upravljanju modernom organizacijom. Povećano korišćenje znanja u ostvarenju ekonomskih aktivnosti vodi prema ekonomiji temeljenoj na znanju.

Sa aspekta upravljanja znanjem, najznačajnija podela znanja je na implicitno i eksplicitno. Eksplicitno znanje je znanje koje može da bude izraženo u formalnom jeziku i razmenjivano između pojedinaca, a implicitno znanje je personalno znanje oličeno u individualnom iskustvu i uključuje neopipljive faktore kao što su lična uverenja, perspektive i vrednosti. Za organizacije je mnogo veći problem kako upravljati implicitnim nego eksplicitnim znanjem zbog fluktuacije zaposlenih. Rešenje problema nalazi se u kodifikaciji implicitnog znanja, odnosno njegov prelazak u ekplicitni oblik, koji zavisi od organizacione kulture. Sa slike br. 2 jasno se uočava da se znanje prenosi interakcijom između implicitnog i eksplicitnog znanja putem četiri generičke strategije upravljanja znanjem. Socijalizacija je proces transfera „skrivenog” znanja između pojedinaca pre nego što postane eksplicitno. To se najbolje može objasniti modelom učenja koji se odvija putem verbalnog učenja i imitacijom. Socijalizacija kao proces prevodi ne samo znanja i veštine, već i načine rada, norme i vrednosti.