studenti
Mesto za uspešne studente

Mere centralne tendencije

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

Kad spomenemo reč „statistika“, prvo se pomisli na skup numeričkih podataka o stanju neke pojave ili na državnu statistiku.Kao poreklo reči „statistika“navodi se latinska reč status, što znači stanje a statistika opisivanje stanja.
Treba uzeti u obzir da statističke analize datiraj nekoliko vekova pre naše ere. Prva poznata prebrojavanja sprovedena su u Kini oko 4000 godina pre nove ere i u Egiptu oko 3000 godina pre nove ere, dok su prvi organizovani popisi vršeni u starom veku u Rimskoj republici. U početku, osnovni zadatak statističkog istraživanja svodio se na prikupljanje podataka o brojnom stanju stanovnika i vojske, popisi zemljišta i stoke. Obrada ovih podataka se izvodila da bi država imala uvid u svoju vojnu i finansijsku moć. U XVI veku ustanovljeni su u nekim evropskim zemljama i registri rođnjnih, umrlih i venčanih, iz kojih se kasnije razvila statistika prirodnog kretanja stanovništva.
Začeci statistike kao nauke nastali su u Nemačkoj i Engleskoj u VXII veku. Nemačka škola statistike razvila je metode za deskripciju pojave. Engleska škola uvodi u statistiku matematičke metode i analizu podataka čime je otvoren put brzom razvoju statistike. Korišćenje teorije verovatnoće u statistici, koje datira od XIX veka, omogućilo je razvoj teorijske statistike. Takođe, razvoj i korišćenje teori verovatnoće omogućili su i razvitak novih statističkih teorija kao što je statistička teorija odlučivanja.
Danas je statistika posebna naučna disciplina koja, za realizaciju postavljenih ciljeva istraživanja na organizovan način prikuplja, vrši odabir i grupisanje podataka, prezentuje i vrši analizu podatak, te interpretira rezultate sprovedene analize. Iz izloženog izvodimo definiciju da statistika kao nauka se bavi prikupljanjem, obradom i analiziranjem podataka o masovnim pojavama.
U ovom radu će mo posvetiti pažnju pojmu srednje vrednosti koja se u literaturi sreće pod nazivom mera centralne tendencije.
2. POJAM, ZNAČAJ I VRSTE SREDNJIH VREDNOSTI

Srednja vrednost je reprezentativna vrednost, koja, po datim merilima, zamenjuje sve vrednosti obeležja u datoj seriji. U statističkoj litetaruri dobila je naziv reprezentativna vrednost zato što predstavlja i zamenjuje sve vrednosti serije, jer iz njih proističe i nosi njihove zajedničke karakteristike. Kao reprezentativni pokazatelj serije srednja vrednost karakteriše statistički skup. Ako se posmatra jedan statistički skup po jednom numeričkom obeležju i pođe se od individualnih vrednosti tog obeležja, teško će se uočiti bitna i zajednička karakteristika čak i kad su pojedinačni podaci, grupisanjem u serije, svedeni na manji broj. Zato se nastoji da se ta serija zameni jednim brojem koji omogućava da se uoči karakteristika posmatranog skupa.
Značaj srednje vrednosti sastoji se u tome što kao informacija može da zameni niz vrednosti serije; polazeći od posebnih i pojedinačnih odlika pojave, dovodi do opšte i zajedničke odlike kao pravilnosti pojave. Srednja vrednost na uopšten i jednostavan način omogućava da se iz promenljivih vrednosti (varijabilnosti) pojave otkrije u njima ono što je bitno i tipično. Ona se upotrebljava kako za sažimanje podataka u skupu, tako i za karakterisanje njegove dinamike. To je vrednost koja omogućava upoređenje karakteristika raznih skupova. Srednja vrednost, kao sintetički i reprezentativni pokazatelj, nalazi primenu u svim oblastima statističke analize.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.