Metode i ciljevi oplemenjivanja visnje

1.Uvod

Višnja (Prunus cerasus L.)prati trešnju.I ona spada u najstarije voćke koje je čovek koristio.To potvrđuju koštice otkrivene u peščarama Amerike, ali i na Skandinavskom poluostrvu.
Istorija kulture višnje je stara. Smatra se da je,kao pratilac trešnje,poreklom iy Male Ayije,koja se pre početka naše ere preko Grčke i starog Rima širila u druge zemlje Evrope.Plodove višnje čovek je koristio za ishranu,dok se ona spontano rasprostranjivala.
Danas se višnja gaji na svim kontinetima.Evropa je kao kontinent,a Rusija kao zemlja,najveci proizvođač u svetu.U strukturi voćarstva Srbije višnja se nalazi na trećem mestu (iza šljive i jabuke). Godišnje se kod nas proizvede oko 105.353tona ili 14 kg po stanovniku. Proizvodnja višnje u Srbiji je učestvorostručena u toku poslednje četiti decenije,tako da je dans Srbija na petom mestu u svetu po proiyvodnji višnje iza Rusije,Ukrajine,Turske i Poljske.(podaci iz FAOSTATA i RZS)
U postojećem sortimentu višnje 75% je naša domaća sorta oblačinska,koja,osim što je vrlo rodna i dobro prilagođena našim uslovima,ima i niy nedostatka u kavlitetu ploda. Ta činjenica umanjuje privredni značaj ove voćne vrste.
Plod višnje ima veliku upotrebnu vrednost. Bogat je u sadržaju organskih i mineralnih materija.Koristi se kao stono voće,a znatno više kao sirovina za preradu sokova,kompota,sirupa,slatka,likera i sl. S obzirom da je primena pesticida minimalna to se smatra veoma zdravom hranom.
Plod višnje sadrži 1,5% belančevina,0,5 % masti i dosta ugljenih hidrata koji su veoma korisni za ljudsku ishranu i zdravlje pa višnju treba koristiti što više u ishrani. Uz dobru agrotehniku višnja redovno i obilno rađa. Prinosi se kreću u zavisnosti od primene agrotehnike u procesu prizvodnje i do 20 t po ha.Smatra se da je prozvodnja višnje veoma rentabilna.

2.Teorijski deo

2.1 MESTO VIŠNJE U SISTEMATIZACIJI BILJA

ODELJAK:  ANGIOSPERMAE ( skrivenosemenjače)
KLASA:    DIKOTYLEDONES (dikotile)
POTKLASA: ROSIDAE (ruže)
NADRED: ROSALES (ruže)
FAMILIJA: ROSACEAE (ruže)
POTFAMILIJA: PRUNOIDAE ( koštičavo voće)
ROD: PRUNUS L. (šljiva i srodnici)
PODROD: CERASUS
VRSTA: PRUNUS CERASUS  ( obična višnja)

Postoje 16 rodova višnje. Za oplemenjivanje je korišćeno 8 vrsta.

OBIČNA VIŠNJA (Prunus cerasus L.)
Obična višnja nalazi se u divljem stanju. Drvo joj je relativno nisko (oko 3 do 6 m).Kruna je okrugla sa tankim granama,vrlo često bez izražene vođice.Kora je crvenkasta pokrivena pepeljastim epidermisom.Plod je sitan ,mnogobrojan,okruglast ili sas strane malo spljošten sa nejasnom brazdicom,boje je svetle do tamnocrvene.Sok ploda je bezbojan ili obojen,po ukusu je kiseo.Žukovski (1950) i Venjaminov (1954) smatraju da je obična višnja (Prunus serasus L.) nastala ukrštanjem Divlje trešnje (C.avium L.) sa Stepskom višnjom (P.fruticosa pail).Od obične višnje su poreklom skoro sve plemenite sorte višnje koje se gaje radi ploda.

STEPSKA VIŠNJA (Prunus futicosa pail.)
Stepska višnja je druga po važnosti vrsta iz koje su proizišle mnoge kulturne sorte višanja.Potiče iz bliskoistočnog centra.Rasprostranjena je u Evropi,Maloj Aziji,Kavkazu i Zapadnom Sibiru.Plod je sitniji, nejednake boje,kiseo,a koštica šiljata na obe strane. Ima dobru osobinu što je otporna prema suši i zimskim mrazevima( do – 50 ℃ ) ,rano prorodi i dobro rađa,zato je interesantna u oplemenjivanju.