Motivacija zaposlenih

Motivacija zaposlenih
Upravljanje i razvoj ljudskih resursa postaje sve značajnije zbog novog mesta i uloge čoveka u svim društvenim procesima i u njihovom upravljanju. Motivacija zaposlenih postaje temelj savremenog menadžmenta ljudskih resursa jer se jedino izgradnjom kvalitetnog motivacijskog sistema može pomoći organizaciji da poveća svoju konkurentsku sposobnost i vrednost. Dosadašnji koncept motivacijskih tehnika je nedovoljno fleksibila, pa je potrebno razviti i uvesti nove, koje će svojom raznovrsnošću dovesti do visoke motivisanosti i zadovoljstva zaposlenih čime će se istovremeno ostvariti uspešno poslovanje. Primenom naučnih dostignuća na području motivacije može se znatno doprineti povećanju motivacije i zadovoljstva zaposlenih. Motivacija zaposlenih nije samo psihološki i sociološki problem rada i radnog ponašanja. Uzrok određenog ponašanja čoveka je unutrašnji psihološki pokretač koji ga tera na neku aktivnost, pa učinak pojedinca ne zavisi samo od njegove sposobnosti već i od njegove motivacije. Zadatak menadžera je da shvati ljudsku složenost, motivacijske teorije i da u zavisnosti od okoline izabere i primeni materijalne i nematerijalne motivacijske tehnike.

Definisanje pojmova

Da bi se proces motivacije za rad lakše i obuhvatnije shvatio i analizirao potrebno je pre svega definisati osnovne pojmove: pojam motiva, procesa motivacije i motivacije za rad. Postoje različita shvatanja pojma motiva, a jedno od najčešćih motive definiše kao unutrašnju pokretačku snagu čoveka koja podstiče i usmerava njegovo ponašanje. Motivi se često poistovećuju sa potrebama, stavovima, interesima, ciljevima. U osnovi svakog motivisanog ponašanja stoji potreba koje čovek postaje svestan i čijem zadovoljenju teži.
Motivacija je proces svesnog pokretanja i usmeravanja aktivnosti čoveka ka ostvarenju određenog cilja. Svaki proces motivacije se može objasniti na dva načina, u užem i u širem smislu. U užem smislu to je proces koji se ostvaruje između potrebe i cilja. U širem smislu to je proces od početka spoznaje određene potrebe, shvatanja njene neophodnosti, pa sve do njenog zadovoljenja, čime se inicira nova potreba. Tako se ostvaruje motivacioni ciklus ponašanja, koji se može shvatiti kao krug koji počinje javljanjem neke potrebe, a završava se ostvarenjem cilja. Između potrebe i cilja se nalaze prepreke koje motivacionim ciklusom treba savladati. Kod nižih motiva motivacioni ciklus je jednostavan, dok je kod viših motiva složen i sadrži niz fizioloških i psiholoških transformacija.
Pošto je motiv izazvan i aktivnost počne da se ostvaruje može doći do toga da on bude zadovoljen i nezadovoljen. Posledice su različite. Stalno zadovoljavanje motiva ohrabruje ličnost, ona stiče poverenje u sebe. Nezadovoljavanje motiva dovodi do nezadovoljstva čoveka koji gubi poverenje u sebe i pasivizira se.
Može se zaključiti da su motivi i ciljevi osnova svakog motivisanog ponašanja, međusobno su čvrsto povezani. Motivacija za rad predstavlja sistem metoda, postupaka i radnji kojima se podstiče, usmerava i pojačava određeno ponašanje radnika u procesu rada u cilju ostvarivanja povoljnijih efekata. U osnovi svake motivacije za rad nalaze se motivi. Postoji neograničen broj motiva, veoma raznovrsnih po svom karakteru, značaju, intenzitetu, trajnosti po mogućnosti i načinu zadovoljavanja. Zbog toga postoje različite podele i sistematizacije, a najčešća je podela na: biološke (urođene, primarne, osnovne ili bazalne) i društvene (stečene, sekundarne, izvedene).
Biološki motivi se zasnivaju na biološkim potrebama (potreba za hranom, vodom, snom…). Takođe u biološke motive ubrajaju se i oni koji počivaju na potrebi za odmorom, kretanjem, izbegavanjem bola, zatim tu spada i materinski motiv, seksualni motiv i dr. Biološki motivi potiču iznutra i postoje kod svakog čoveka. Zadovoljavanje ovih motiva je uslov opstanka čoveka i ljudske vrste.
Socijalni motivi počivaju na socijalnim odnosno psihološkim potrebama. To su stečeni motivi koji se stvaraju u procesu socijalizacije. Karakteristika socijalnih motiva je da se oni mogu zadovoljiti samo u okviru društvene zajednice. Nezadovoljavanje tih motiva ne ugrožava opstanak čoveka već dovodi do stanja psihičke napetosti dok njihovo zadovoljavanje olkšava razvoj i progres. Najznačajniji socijalni motivi su: motiv sigurnosti, motiv za pripadanjem i ljubavlju., motiv za samostalnošću i uživanjem, motiv za samopotvrđivanjem i dr. Neki biološki motivi danas su zahvaćeni procesom socijalizacije. Ostvarivanje mnogih bioloških motiva vrši se pod uticajem društvenih, kulturnih, istorijskih i drugih faktora.

Motivatori
Motivatori su situacije i sredstva kojima se aktiviraju ili zaustavljaju određene aktivnosti. Oni ne izazivaju neku aktivnost već je samo aktiviraju i usmere. Dakle, oni nisu uzročnici aktivnosti nego njeni podstrekači i ohrabrivači. Potrebe postoje i bez motivatora, ali je zainteresovanost za njihovo zadovoljavanje nedovoljna. Delovanje motivatora pojačava te potrebe. Često se ne pravi dovoljna razlika između motiva i motivatora iako je reč o pojmovima različitog značenja. Motivi su potrebe, a motivatori su sredstva za zadovoljenje tih potreba. Motivatori se nazivaju i stimulatori i podsticaji i dele se na pozitivne i negativne. Za razliku od pozitivnih motivatora koji podstiču određene aktivnosti, negativni motivatori ih ometaju, usporavaju, onemogućavaju i otežavaju.