Nove metode vezbanja u fitnesu

 
1. UVOD
Fitnes je pojam koji označava stanje dobrog fizičkog i mentalnog zdravlja, dobre fizičke kondicije nastale kao rezultat redovnog telesnog vežbanja i pravilne ishrane, kao i sposobnost za obavljanje bilo koje vrste profesionalnih i dnevnih aktivnosti bez osećaja preopterećenja. Visoki stepen zdravlja doprinosi kvalitetnom životu u celini kao i uspešnoj borbi protiv stresa. Svakodnevne, redovne i kontinuirane aktivnosti doprinose poboljšanju našeg zdravstvenog i telesnog fitnesa, te nas čine fit. Osoba koja je fit ne mora nužno postizati vrhunske, takmičarske rezultate, ali se podrazumeva da ima dobar stepen izdržljivosti, mišićne snage, fleksibilnosti, ravnoteže i koordinacije. Odgovarajuća telesna težina (poželjan odnos masne i nemasne mase tela), dobra krvna slika, genetska predispozicija, prehrambene navike, te način života i rada samo su još neki od faktora koji doprinose dobrom stanju organizma. Aerobna izdržljivost, kondicija, jedna od najvažnijih sposobnosti za očuvanje zdravlja. Prema American College of Sports Medicine aerobni trening je bilo koji oblik telesne aktivnosti koji se izvodi aktiviranjem velikih mišićnih grupa, relativno dugog trajanja (najmanje 20 minuta), odgovarajućeg intenziteta (od 60-85% mogućnosti svakog pojedinca) i koja je u osnovi cikličnog karaktera. Prema toj definiciji, prirodni oblici kretanja kao što su hodanja, trčanja i planinarenja, te aktivnosti kao što su vožnja bicikla, veslanje, plivanje i sl., te vežbanje na simulatorima kretanja (ergometri, steperi, trake za trčanje i sl.) predstavljaju aerobni trening. Svi aerobni grupni programi kao ciklična polistrukturalna aktivnost takođe se ubraja u vrstu aerobnog treninga. Na početku svakog vežbanja telo kao izvor energije troši glikogen koji je pohranjen u mišićima i jetri, a hemijskim procesima nastaje iz ugljenih hidrata. Dalja potrošnja zavisiće prvenstveno od intenziteta vežbanja, ali i od trajanja. Upotreba masti kao izvora energije moguće je jedino uz dovoljnu količinu kiseonika koju unosimo u organizam. Najnovija istraživanja potvrđuju da je najefikasnija oksidacija masti između 55 – 75% opterećenja (niži i umereni intenzitet vežbanja). Telo vrlo racionalno koristi glikogen kao izvor energije i zato će se, kad god je moguće, “prebaciti” na potrošnju masti. Da bi sačuvalo zalihe glikogena, organizam počinje trošiti masnoće 20-ak minuta nakon početka vežbanja ukoliko se nalazimo u adekvatnoj aerobnoj zoni, a nakon 30 minuta kontinuiranog vežbanja udeo potrošnje masti će biti značajno veći. S vežbanjem ipak ne treba preterivati jer se nakon sat vremena vežbanja potrošnja masnoće povećava za beznačajnih 10% dok opasnost od povreda drastično raste. Metabolizam tela je ubrzan još neko vreme nakon vežbanja te i dalje ima povećanu potrebu za energijom. Iz tog razloga dobro je kretati se kad god je moguće bez obzira da li imate problema sa telesnom težinom ili ne, čak i 10-15 minuta je više nego ništa. U zrdavom telu zdrav duh. U nastavku ćemo akcenat staviti na nove metode vežbanja u fitnesu i njihovu efikasnost.

2. TEORIJSKI DEO
2.1. Kratak pregled istorije i značenja vežbanja
U egipatskim grobnicama su otkriveni umetnički radovi koji datiraju 4.500 godina unazad, a imaju za cilj da predstave različite vidove snage i takmičenja u snazi. Prvi progresivni trening sa opterećenjem zabeležen je oko 600 godina pre nove ere. Kroz istoriju se trening snage kretao u mnogim smerovima, da bi tek u 20. Veku obezbedio sebi ti:mesto koje zaslužuje. Jedan od najboljih pokazatelja gde je danas mesto treninga snage, uopšte u sportu, je i naziv američke asocijacije za kondicioni trening, koja je ujedno i svetski lider u ovoj oblasti: NSCA – National Strength and Conditioning Association. Razdoblje od kraja II svetskog rata do početka sedamdesetih godina prošlog veka karakterišu pojave novih trenažnih metoda, rezultati naučnih istraživanja postaju nezaobilazni u tehnologiji pripreme vrhunskih sportista, kada je trening snage u pitanju počinje da se koristi izometrijski trening (pedesetih godina), prvi put se pojavljuje kružni trening kao metod za razvijanje maksimalne snage, počinje upotreba izokinetičke metode koja će doprineti novom kvalitativnom skoku u razvijanju maksimalne snage, a naročito snažne izdržljivosti. U ovom vremenskom periodu se razvija i metoda tzv. „kompleksnog treninga“. U njegovim temeljima nalaze se brdski tereni za trčanje, pesak ili trava, koji se savladavaju fartlekom i povezani su sa specifičnim vežbama za razvijanje maksimalne i eksplozivne snage. Pri kraju ovog perioda razvija se i trening sa dodatnim opterećenjima, koji će početi polako da nalazi primenu u brojnim sportovima. Dakle, samo tridesetak godina unazad smatralo se da trening snage, posebno trening sa dodatnim opterećenjem, može biti bitan ili presudan samo u malom broju sportova. U poslednjoj deceniji ili dve, atletičari, fudbaleri, košarkaši, odbojkaši, teniseri, skijaši, plivači i skoro svi drugi sportisti trening snage vide kao srž svojih priprema. Prema tome, trening snage, i u okviru njega poseban akcenat na rad sa dodatnim opterećenjima, danas predstavlja jedan od glavnih segmenata programa svakog trenera kome je cilj priprema sportiste za vrhunske rezultate. Danas se trening snage suočava sa problemima koji ranije nisu bili u potpunosti poznati samo zbog toga što nauka još uvek nije bila došla do pojedinih činjenica. Iako će se na polju treninga snage još mnogo toga tek saznati, trenutna situacija je u mnogo čemu bolja nego samo dve do tri decenije u prošlost. Najnovija istraživanja govore da se mišićna sila povećava najviše u onom režimu u kojem je razvijana. Uz to, ako se kontrakcija izvodi u koncentričnom karakteru, u njemu će se povećati i ispoljena sila, dok će maksimalna izometrijska sila ostati nepromenjena. Odgovarajući rezultati su dobijeni kod izometrijskog treninga kao aktivnosti koja rezultuje povećanjem maksimalne sile, dok sila izmerena u koncentričnom režimu rada ostaje bez promena.